Вести

Ђурић: Једнострани потези Куртија стварају климу страха

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је на седници СБ УН да кршење људских права и једнострани потези режима премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија стварају климу страха и нестабилности и истакао да је насиље над Србима на АП КиМ ескалирало и достигло алармантан ниво.

Ђурић је, на седници СБ УН на којој се разматра шестомесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а, навео да је само током 2024. године више од 90 напада било посебно усмерено на српске појединце и имовину, а ниједан починилац се није суочио са правдом.

"Нажалост, оно што се дешава у нашој јужној покрајини Косово и Метохији не може бити озбиљније. Како показује низ извештаја УНМИК-а и недавна дешавања, у последње две и по године ситуација на  Косову и Метохији се значајно погоршала, а кршење људских права и једнострани потези режима Аљбина Куртија стварају климу страха и нестабилности", рекао је Ђурић.

Ђурић је навео да је у СБ УН како би детаљно изнео озбиљне преступе режима Аљбина Куртија према српској заједници и да апелује на хитну, одлучну акцију међународне заједнице.

"И као што ћемо данас видети, право питање са којим се овај Савет суочава је да ли ћемо остати по страни док невини обични људи пате или ћемо предузети значајне кораке да заштитимо угрожене", рекао је Ђурић.

Ђурић је истакао да је одбијање Приштине да поштује Бриселски споразум, који позива на оснивање Заједнице српских општина (ЗСО), лишило Србе чак и  основне правне заштите.

"Пре само два дана, у јавној изјави која поново отворено оспорава основе процеса дијалога и владавину "косовских" закона, Аљбин Курти је навео да не планира да спроводи споразум о ЗСО. Ово није само одбацивање обавеза преузетих уз посредовање ЕУ, већ директна увреда овог Савета и ауторитета међународне заједнице. Министар унутрашњих  послова Џељаљ Свечљла, познат по својим документованим насилним нападима на Еулекс пре само неколико година, појачао је ову увреду када је  изјавио да његова администрација нема намеру да спроводи члан 9. Бриселског споразума, који гарантује колективни повратак српских представника у "косовску" полицију на северу", рекао је Ђурић.

Нагласио је да је, иако то није  изненађујуће, овај отворени пркос  скандалозан, да подрива дугогодишњи дијалог и доводи у сумњу спремност  Приштине да гради мирну будућност.

"Ако споразуми који су потписани, могу бити одбачени и исмевани, који нам темељ остаје за поверење и дијалог?", упитао је Ђурић.

Истакао је да је насиље над Србима достигло алармантан ниво и да су полицијске патроле и провокативни маршеви приштинских оружаних снага појачали страх у српским областима.

"Само ове године пуцано је на шесторо Срба, а да ниједна особа није одговарала. Ко је пуцао у леђа Драгиши Гаљку? Ово питање се више и не поставља. Етнички мотивисани напади порасли су за 50 одсто откако је Аљбин Курти преузео дужност, са 434 инцидента забележена у последње две и по године. Замислите да се ваша заједница свакодневно суочава са овом врстом несигурности - да ли бисте се осећали безбедно?", упитао је Ђурић.

Додао је да на северу АП Косова и Метохије приштинске специјалне полицијске снаге предузимају све агресивније кораке ка сузбијању српског присуства.

"Наоружани полицајци  су упали у српске институције, нападали ненаоружане цивиле, па чак и рањавали децу. Морам да напоменем да, нажалост, имамо пораст чак и у броју пријављених случајева сексуалних напада на Српкиње, понекад од стране косовских безбедносних званичника, без тога да уследи одговарајући процес", рекао је Ђурић.

Ђурић је истакао да је све ово део системске кампање усмерене на застрашивање ионако дубоко уздрмане српске заједнице.

Подсетио је да је прошле године једанаестогодишњег дечака Стефана Стојановића, заједно са његовим 21-годишњим братом, упуцао припадник такозваних косовских безбедносних снага уочи Божића, а да је нападач Азем Куртај де  факто амнестиран и до данас потпуно слободан.

"Каква се то порука шаље, када они који повређују децу бивају ослобођени без последица?", упитао је Ђурић.

Ђурић је Србима на Косову и Метохији поручио да нису сами, да је Србија уз њих и да неће дозволити да се њихови гласови не чују.

"Србија је са вама у вашој борби за правду, достојанство и безбедност. Нећемо одустати од подршке вашим правима да живите у миру, да подижете породице и да чувате ваше наслеђе", рекао је Ђурић.

Нагласио је да свет мора да схвати да њихова борба није борба само за територију, већ за основно право да се живи без страха, достојанствено и с правдом.

"Неуморно ћемо се залагати за ваше право да живите слободно и безбедно у земљи ваших предака. Ваша храброст у суочавању с тешкоћама сведочанство је ваше чврстине и снаге. И док се и суочавате са овим изазовима будите уверени да се Србија и међународна заједница боре да обезбеде ваша права, сигурност и будућност", нагласио је Ђурић.

Ђурић је упозорио и на проблеме са имовином са којима се суочавају Срби у покрајини када покушају да остваре своја права и на чињеницу да је приштинска влада Аљбина Куртија усвојила нове мере експропријације, којима се омогућава конфискација српске земље.

Подсетио је да су прошлог августа притворени Срби Драган Цветковић  и   Милош Шошић по  неоснованим оптужбама, а да се њихов "злочин" састојао само у томе што су били Срби на КиМ и упитао није ли право сваког грађанина да живи у својој земљи без страха да ће изгубити имовину.

Ђурић је навео да се ове године навршило 20  година   од   погрома  над Србима на КиМ  у  марту 2004.  године,   када   је   убијено   28 невиних људи,  а рањено скоро још 1.000 људи и да је то био други талас етничког чишћења Срба после оног 1999. године који је довео до насилног протеривања 250.000 људи.

Истакао је да је од повратка   Аљбина   Куртија   на   власт,   његова   администрација    систематски интензивирала   мере   усмерене   на   изолацију   и   маргинализацију   српске   заједнице.

"У септембру ове године, тешко наоружана специјална полиција упала је у општине са српском већином, паралишући свакодневни живот. Основна права, попут пријаве рођења детета илиприступа   социјалној   помоћи   коју  Влада   Србије   нуди   свима,   постала   су   скоро немогућа", навео је Ђурић.

Додао је да су посебно шокантни инциденти са децом  и навео да је недавно у Северној Митровици децу напао ножем један човек, што је шеснаести такав напад од када је Курти преузео дужност.

"Колико напада мора да се деси пре него што се предузме конкретна акција?  На северу Косова српско становништво свакодневно се суочава са  грубом силом. Потпуно   ван   било   којег   од   постојећих   споразума,   регионом   управља   моноетничка полиција лојална Куртију, која спроводи политику путем застрашивања, а не пристанка. Такође,   Куртијева   администрација   је   наметнула   албанске   етнонационалистичке градоначелнике, који су "изабрани" практично без икакве српске подршке и немају легитимитет међу заједницама којима би требало да служе. Ниједан проценат подршке - а ипак владају", навео је Ђурић.

Додао је да је, поред тога, приштинска   администрација   предузела   кораке   који   флагрантно   крше устав тзв. Косова и да се Српској листи, политичкој странци која је великом већином победила у срединама   са   српском   већином   на   изборима  које су подржали ОЕБС, ЕУ и УНМИК, незаконито ускраћује уставно право да именује представнике на положаје у власти и у привременим   институцијама.

"Ово ускраћивање основних демократских права додатно разоткрива непоштовање владавине права и демократских норми на Косову. То такође указује на неопходност да међународна заједница осигура да постоје заштитни механизми против оваквог понашања након предстојећих парламентарних избора. Зашто би било који косовски Србин гласао на тим изборима, ма колико ми то желели, ако за Србе на КиМ не важе чак ни уставом загарантована права?", упитао је Ђурић.

Подсетио је да је Приштина забранила чак и патријарху српском да уђе на КиМ како би посетио Пећку патријаршију и нагласио да овај   акт   представља нарушавање  не  само  верских  слобода   већ   и вишевековног   српског   културног   наслеђа, показујући непоштовање основних права и слобода.

Навео је да за расељене Србе повратак остаје далека и често опасна нада и да хиљаде породица које су биле присиљене да напусте КиМ 1999. године и даље живе у изгнанству, јер повратак подразумева дискриминацију и лични ризик.

"Недавни инциденти наглашавају ову сурову реалност: српски повратници попут Жарка Зарића и Радована Ристића затекли су своје   домове   вандализоване   и   спаљене.   Запаљене су и три  куће у селу Новаке, таргетирајући српске породице које су се усудиле да се врате. Данас је само 1,9 одсто од 250.000   расељених   Срба   успело   да   се   врати   свом   дому", навео је Ђурић и поставио питање зашто Срби  морају   да   трпе   такве препреке и када ће им бити омогућено да поврате оно што им по праву припада.

Ђурић је нагласио да Србија тражи амнестију и пуштање на слободу свих политичких затвореника које држи заточене режим Аљбина Куртија и указао да не може бити истинског помирења нити потпуне нормализације док се више од 80 политичких затвореника, косовских Срба не врате кући.

Навео је да се сви сећају колективне амнестије дате бившим припадницима тзв. ОВК, чак и за злочине почињене у Северној Македонији, много година после сукоба на КиМ.

"Сећамо се и слике Куртијевог министра унутрашњих послова Свечље испред спаљеног возила ЕУЛЕКС-а, те Куртијеве руље која напада америчку амбасадорку Трејси Ен Џејкобсон у парламенту у Приштини, док Свечља непрекидно месецима блокира рад тог  тела шок  бомбама и сузавцем", рекао је Ђурић и упитао да ли је Милун Миленковић Луне теротиста, а Свечља грађанин који поштује законе, па чак и прихватљив саговорник?

Ђурић је позвао Албанце на АП КиМ да одбаце политику подела и сукоба и да се придруже у трагању за будућношћу заснованој на узајамном поштовању, безбедности и сарадњи.

Поручио је албанској заједници да Србија није у сукобу са њим и да се спори са потезима и политиком Куртијевог режима, а не са албанским народом.

"Хајде да заједнички замислимо будућност у којој албанска и српска деца уче и одрастају заједно, у којој комшије подржавају једни друге и у којој од привредног раста имају користи сви. Таква будућност је могућа, али зато је потребно одбацити екстремистичку политику која продубљује јаз. Станите уз нас и тражите од косовске владе да поштује све грађане и да испуњава своје међународне обавезе", навео је Ђурић.

Поручио је међународној заједници да је дошло време за одлучну акцију и истакао да приштинско руководство под Аљбином Куртијем наставља да подрива стабилност, крши људска права и игнорише међународне споразуме.

Ђурић је указао да је потребно да за таква дела постоје јасне последице.

"Морају се увести санкције против Куртијеве владе и исказивати нулта толеранција за даље једностране потезе којима се крше споразуми и изазива сукоб", навео је Ђурић.

Додао је да Србија остаје непоколебљива у својој посвећености миру, стабилности и пуном поштовању принципа Повеље УН, Резолуције 1244 и међународног закона.

Ђурић је указао да је Србија данас напредна и одговорна чланица међународне заједнице, кључни европски контрибутор у низу мировних операција УН, као и да је одржала рекордно високу стопу раста БДП-а дуже од једне деценије, да ће у  децембру ове године преузети председавање Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију, а да ће 2027. године Београд бити домаћин "EXPO 2027".

 

ЗСО обавеза која се мора испоштовати, време за одлучну акцију међународне заједнице

Ђурић је позвао  данас на седници СБ УН то тело да обезбеди да се спроведу у дело постојећи споразуми из дијалога Београда и Приштине, посебно Бриселски споразум, као и да Приштина буде одговорна за своје обавезе.

Ђурић је, на седници СБ УН на којој се разматра шестомесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а, истакао да реализација Заједнице српских општина није ствар избора, већ да је то је обавеза која законски обавезује и која се мора без одлагања испоштовати.

Нагласио је да је дошло време за одлучну акцију међународне заједнице и да приштинско руководство под Аљбином Куртијем наставља да подрива стабилност, крши људска права и игнорише међународне споразуме.

Ђурић је указао да је потребно да за таква дела постоје јасне последице.

"Морају се увести санкције против Куртијеве владе и исказивати нулта толеранција за даље једностране потезе којима се крше споразуми и изазива сукоб", навео је Ђурић.

Истакао је да је Србија одлучна да настави да се бори за стабилност, безбедност и мир и позвао СБ УН да поново потврди своју посвећеност заштити свих заједница на КиМ и осигурању основних слобода.

Ђурић је подсетио да је Београд 13. септембра, као неопходан корак против ескалације једностраних акција Приштине, за очување дијалога и поновно успостављање стабилности на КиМ, позвао на повратак на "status quo ante", тј. на предузимање конкретних мера, односно расписивање и одржавање слободних и демократских локалних избора на северу Косова и Метохије, уз учешће мисије ОЕБС-а и уз контролу ЕУ, примену члана 9 Првог Бриселског споразума кроз колективни повратак Срба у Северну регионалну дирекцију косовске полиције, повратак српских судија и тужилаца на њихове функције у правосуђу, повлачење специјалних јединица тзв. косовске полиције из незаконито изграђених контролних пунктова на северу КиМ, као и њихово повлачење из свих српских институција које су, до њиховог незаконитог затварања пружале виталне услуге грађанима.

Навео је да је Београд такође позвао на хитно и коначно формирање Заједнице српских општина, имплементацију гаранција ЕУ и САД из децембра 2022. године и хитно ослобађање свих политичких затвореника, омогућавање, без одлагања, платних трансакција и поштанских услуга за Србе на АП КиМ.

Ђурић је позвао да заједно тежимо ка будућности у којој ће Срби и Албанци живети једни поред других у међусобном поштовању.

"Изградња трајног мира захтева храброст, поштовање обавеза и гајење поверења. Да ли ћемо да искористимо ову прилику или ћемо дозволити да поделе диктирају будућност? Избор је наш, а историја ће нам судити", навео је Ђурић.

 

 Извор: Танјуг