Вести

МАЛИ: СРБИЈА ПРИМЕР ОДГОВОРНЕ ФИСКАЛНЕ И МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ

Србија је данас пример одговорне фискалне и монетарне политике, није ни чудо што имамо и похвале Међународног монетарног фонда и што је ММФ решио да потпише још један споразум са нама, поручује министар финансија Синиша Мали, у интервјуу за емисију "Око" на Радио-телевизији Србије. Истиче да је пројекција Европске централне банке, с обзиром да очекују да је пик инфлације већ достигнут, да ће још једном или два пута повећати каматне стопе, након тога, да би подстакли раст своје економије, јер не вреди држати високе камате заувек, очекује се смиривање и спуштање каматне стопе – ЕУРИБОРА.

* На управо завршеном Светском економском форуму у Давосу директорка ММФ-а Кристалина Георгијева рекла је да ће раст камата и раст цена дуга бити разарајући за земље у развоју. Како да знамо да ми нисмо та земља?

- Зато је важно да будемо пажљиви и одговорни према сваком динару који трошимо из буџета и да задржимо стабилност наших јавних финасија. Пар дана пре него што смо емитовали евброобвезнице, разговарао сам са више од 100 инвеститора. За њих је најважније да ли је неко стабилан, колико новца има на рачуну, колики је удео јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП), колика је стопа незапослености, колики је раст. Дакле, сви макроекономски индикатори, по којима Србија стварно одлично стоји, с обзиром на то да је ово трећа година кризе заредом.

* Ви сте ту емисију еврообвезница назвали историјским успехом. Зашто?

- Само да одговорим прво на питање везано за Кристалину Георгијеву. Наш раст је прошле године био између 2,3 и 2,5 одсто. Велики број земаља и у Европи и у свету већ је ушао у рецесију с обзиром на кризу која траје већ три године.

* А да ли вас то брине? С обзиром на то да наши главни спољно-трговински партнери, као што су Немачка и Италија, улазе у рецесију?

- Наравно да ме то брине, али погледајте у којој се ситуацији Србија налази у односу на њих. Након ове трансакције, на крају јануара, пошто нам на наплату доспева још 100 милијарди динара старог дуга, нама ће удео јавног дуга у БДП-у бити 50,2 одсто. Просек Еврозоне је 94 одсто. Имате земље као што су Шпанија, Француска, Италија, Грчка са преко 120, 130, па и 150 одсто БДП-а.

* Да, али када кажете да ће дуг на крају јануара бити 50,2 одсто рачунате у односу на БДП који ће се тек остварити до краја године?

- Рачуна се у односу на овогодишњи БДП. Такав је стандард.

* Али, у јануару увек пада удео јавног дуга?

- Тако је, то раде све земље света по методологији Евростата, коју поштујемо и ми. У свим земљама које будете посматрали, ако буде раста БДП-а, пашће и удео јавног дуга. Ако не буде раста, имаће већи удео јавног дуга БДП-у. Дакле, имамо најнижу стопу незапослености у Србији икада 8,9 одсто трећи квартал заредом, што је невероватно, јер је ово трећа година кризе. Када је ковид кренуо брзо и ефикасно смо реаговали са девет милијарди евра грађанима и привреди спасили радна места, производне погоне, обезбедили нашој привреди да преживи та тешка времена.

* Кажу у Фискалном савету да нам можда ово ново задуживање није ни требало, да нисмо потрошили две милијареде евра на једнократну помоћ грађанима?

- Много је лако бити генерал након битке. Сећате се како је било кад је цео свет био затворен. Ја сам питао Фискални савет шта би они урадили. Они су били неми. Нису појма имали шта треба да се уради. А сада када смо урадили, када смо показали снагу наших јавних финансија, када смо помогли са 100 евра нашим грађанима 2020. године, када смо прошле године помогли пензионерима, просветарима, запосленима у здравству, социјали, помогли привреду са минималним зарадама које смо исплаћивали како бисмо сачували радна места, питао сам Фискални савет како би то они урадили?

Ми бисмо можда мало овако, мало онако. Будите ви на месту некога ко треба да донесе одлуку 2020. године. Да смо изгубили једно радно место, онда би рекли – зашто нисте реаговали. А ми смо реаговали, сачували радна места, кумулативно смо у 2020. и 2021. години били најбрже растућа економија у Европи, сачували стабилност јавних финансија, удео јавног дуга није прешао 60 одсто. А чули сте њих како су говорили – биће преко 60 одсто, биће катастрофа. Ништа од тога није било.

Србија је данас пример одговорне фискалне и монетарне политике, није ни чудо што имамо и похвале Међународног монетарног Фонда (ММФ) и што је ММФ решио да потпише још један споразум са нама.

Кристалина Георгијева, председница ММФ-а, је рекла да је глобална криза никада већа, а у тој огромној кризи држава Србија је стабилна, јавне финансије су стабилне, на рачуну имамо 370 милијарди динара, потпуно смо ликвидни, све своје обавезе испуњавамо у динар и у дан, а са друге стране ниједну инвестицију нисмо зауставили.

И даље градимо и 10 ауто-путева и брзих саобраћајница, улажемо у зелену агенду, у канализацију, фабрике отпадних вода, градимо болнице, школе. Прошле године сте имали прилике да видите и брзу пругу Београд–Нови Сад. А када смо то у Србији могли да замислимо да ће се грађани возити брзом пругом 200 километара на сат? 

* Кредити су сада скупљи за све, па и за немачке инвеститоре који овде улажу свој новац. Очекујете ли успоравање страних директних инвестиција овде?

- Страх увек постоји, зато морамо да се боримо да будемо што атрактивнији и што конкурентнији. Јер и инвеститори из иностранства размишљају о дану после. Јесте криза, али то је за неке шанса, за неке проблем. Оно што охрабрује су резултати за прошлу годину – рекордних 4,4 милијарде евра страних директних инвестиција.

Претходна 2021. година је до тада била рекордна са 3,9 милијарди евра, а 2020. године – 3,8 милијарди евра. Прилив страних директних инвестиција не стаје, чак и расте. Значи, нешто добро радимо. То морају грађани Србије да знају. То свима мора да буде јасно. Па не би неко дошао, инвестирао новац у Србију, запошљавао људе у условима највеће глобалне кризе, ако није задовољан или ако нема добра очекивања.

* Почетком осамдедестих свет је био у сличној ситуацији, инфлација је такође била глобални проблем, па се она обарала растом камата. Свет је тада ушао у рецесију, а неке од земаља, попут Аргентине или бивше Југославије, тада су банкротирале. Пуно се данас у земљама Латинске Америке говори о "фактору Вокер". Треба ли и ми да бринемо?

- Није то иста ситуација као осамдесетих. То не може да се пореди, инфлација је била тада изазвана структурним поремећајима и неравнотежама у појединим привредама.

* Али имали смо енергетску кризу, нафтни шок и рат у Вијетнаму? Сад се, такође, догађа слично.

- Рат у Вијетнаму није био осамдесетих година.

* Али је претходио тој кризи?

Претходио је, али зато и хоћу да направим паралелу, ако ми дозволите. Ми смо 2020. године имали велику здравствену кризу. Никада се, чак ни осамдесетих година није догодило да цео свет стоји, да нико не ради, да људи буду затворени по кућама и да привредна активност буде једнака нули. Значи, то се никада није десило.

С друге стране, као последица тога, имали сте проблеме у понуди и тражњи и у ланцима снабдевања. На све то конфликт у Украјини, који је изазвао енергетску кризу, али и кризу када је храна у питању. Све то је изазвало поремећаје у смислу приоритета улагања. Па је улагање у војску и наоружање постало већи приоритет него нешто друго. Погледајте начин на који се земље носе с тим – расту каматне стопе, јер је то начин на који се монетарна политика бори са растућом инфлацијом.

Шта може да буде лоша страна тога? Како камате иду горе, то је скупље задуживање, компаније се ређе одлучују за инвестирање. Чекају, гледају шта ће бити. Свака криза и неизвесност прави проблем било коме да донесе одлуку да крене даље, то угрожава раст. Ако немате раст, улазите у проблем са инвестицијама, пуњењем буџета, повећањем плата и пензија и све већи број економиста данас прича о стагфлацији, где имате и високу инфлацију и ниске, негативне стопе раста.

Шта је проблем? Када је 2008. године кренула она криза, начин на који су се западне економије носиле с њом било је штапање новца. Огроман износ кеша је пумпан у економију, како Америке, тако Европе, који је довео до тога да је новац скоро бесплатан. Ако је новац скоро бесплатан, а немате раст, онда би свако повећање каматних стопа могло да угрози раст. Сад видите како се земље суочавају са проблемом које нико није имао прилике да види. Осамдесетих сте могли да подигнете каматне стопе и имали сте неки раст: сада имате неусаглашеност и једног и другог. Америка доноси Inflation Reduction Act, веома обиман закон.

* Али, хајде да видимо шта радимо ми...

Само да завршим, наравно да ми је најважније шта радимо ми. У Америци имате тај закон и нови Закон о инфраструктури, где они улажу милијарде у инфраструктуру: нешто што је Србија кренула 2019. године. Дакле, након фискалне консолидације и пре него што су Американци решили да се баве тиме, ми смо рекли да имамо план "Србија 2025". Крећемо у агресиван развој инфраструктуре, 14 милијарди евра ћемо уложити у канализацију, у фабрике за пречишћевање отпадних вода како би подстакли раст.

С друге стране, Европа тражи свој одговор, видели сте и њихов план за опоравак европске индустрије. Дакле, врло слично, подразумева и улагање у инфраструктуру. Улагање даље у развој вештачке интелигенције, иновације и свега што Србија такође ради, ми сада имамо, четири или пер научно-технолошких паркова. Нама је ИКТ постао најбрже растућа идустрија.

* Знате да смо код инфраструктуре достигли пожењан ниво од седам одсто БДП-а, али се поставља питање како знамо да су ти инфраструктурни пројекти неспорни приоритети?

- Једноставно, зато што се озбиљно бавимо својим послом. Хоћете да кажете да Коридор 11 од Београда до Чачка није приоритет? Или да источни крак Коридора 10, од Ниша ка бугарској граници или од Ниша ка граници са Северном Македонијом није приоритет? Или хоћете да кажете да обилазница око Београда није приоритет? Или да брза пруга Београд–Нови Сад, па Нови Сад–мађарска граница није приоритет? На нивоу Владе постоји Комисија за капитална улагања, којом преседава председница Владе.

* Постоји и Уредба о јавним улагањима према којој треба да се уради студија изводљивости?

- За све пројекте имамо студије изводљивости, не знам зашто то било ко спомиње као аргумент. Као што су ми спомињали за Национални стадион. Све имамо, све уредбе, све студије.

* Али, зашто није објављена студија изводљивости за стадион?

- Оно што грађани треба да знају је да смо ми то урадили и да смо на основу тога кренули даље. Није проблем да ако неко то жели да прочита, а то су озбиљне студије и да прочита. Само да неко не користи као аргумент – немате студије изводљивости. А моје питање за све њих је кад сте ви били на власти, јесте градили било шта? Не да нисте имали студије изводљивости, него нисте имали један пројекат. Нисте могли један ауто-пут да направите. Тај Коридор 11, говорим о ауто-путу "Милош Велики", могао је да направи неко и пре Вучића, па није.

Могао је да направи и "Београдски метро", па нико није ни почео тиме да се бави. Неко је могао да направи и "Београд на води", па није. И хиљаде километара канализационе мреже, па није. Студије изводљивости постоје, али само онај ко нема аргументе скреће пажњу на друге ствари.

Дакле, Србија је у овом тренутку потпуно стабилна. У ваше време, господо, били смо на ивици банкрота, а тада није ни била криза. Србија у овом тренутку има 370 милијарди динара на рачуну. У ваше време, у јулу 2012. године, 8,5 милијарди динара је било на рачуну. Нисте имали пара ни пензије да платите. Дакле, апсолутни банкрот. У том тренутку наш јавни дуг, као удео у БДП-у, исти као и сад. Само што нико неће да помене да је наш БДП...

* Био 33 милијарде...

- Прошле године 60,2 милијаде, а пре 10 година 33 милијарде. Двоструко је већи сада него пре. А плате, да не говоримо да је 2012. године просечна плата била 331 евро, па су се смејали Вучићу кад је рекао биће 500 евра 2019. године, па је то остварено. Ево, сада је 700 евра. Да ли је то довољно? Није. Да ли се боримо са највећом економском кризом икада? Боримо се. Да ли радимо успешније од других? Бићу слободан да кажем да то радимо. Када погледате коментаре економиста који гледају другачије резултате које смо остварили, питам вас, коју смо то важну критику чули? Стопа раста?

Погледајте у четири године, ми смо једна од најбрже растућих економија у Европи. Јавни дуг? Потпуно под контролом. Стопа незапослености? Никада нижа није била. Стране директне инвестиције? Никада веће нису биле. Дефицит у буџету? Потпуно под контролом. Енергенти? Гас, струја, све обезбеђено. Шта је погрешно у економској политици коју води Република Србија? Погледајте како реагује тржиште капитала на све то, па нам нуде никада више новца, јер верују у нашу политику, па ММФ који каже Србија је пример како се реконструишу и воде јавне финансије једне земље, што каже и Светска банка, ЕБРД и сви остали. Па шта је онда проблем?

* Да се вратимо на тржиште капитала. На основу чега тврдите да је та емисија еврообвезница историјски успех?

- На основу тога што је тренутно највећа глобална економска криза икада, било је питање да ли можемо уопште да прикупимо новац на тржишту капитала, а не да ли можемо овако добро да прођемо када су приноси у питању. Не само да смо прикупили новац, него је тражња била чак шест пута већа. Преко 11 милијарди долара су нам нудили, ми смо тражили 1,75 милијарди долара.

* Али и за ове конкурентске земље је била велика тражња?

- Када је каматна стопа у питању, прошли смо никада боље. Прича се по целом свету како смо успели да снизимо каматну стопу и да избришемо ризик, будемо бољи од Румуније, која је чланица Европске уније, НАТО-а, која има инвестициони рејтинг и да будемо у истом нивоу скоро с Мађарском.

* Ми смо се и раније задуживали по бољим условима од Румуније. И претходних неколико година?

- Добро, али имајте у виду да се мења ситуација. Када је криза, сви хоће да улажу тамо где је мањи ризик. Ми смо земља која је испод инвестиционог рејтинга. Огромна је разлика у овом тренутку. Окружење у коме послујемо се многоструко мења ако није страбилно и сигурно, сви беже у сигурност. А код нас се десило да упркос овој кризи, ситуацији у региону, ви имате инвеститоре који желе да улажу у Србију. То је само зато што верују у наше фундаменте, остварене резултате и верују да ћемо такву економску политику наставити у будућности; то је најбитнији разлог због ког смо добро прошли.

Зато сам рекао да је то велики успех. Погледајте шта се дешава у Европи. Немачкој је у последњих неколико месеци шест пута повећан принос на обвезнице, Словенији 20 пута, Бугарској 12 пута, Хрватској шест пута. Да ли схватате ви у којој се глобалној кризи налази цео свет? Новца нема, новац је скуп, каматне стопе расту у Америци и у Европи и све је како не треба. А једна мала Србија, захваљујући својој причи и свом успеху, успела је да обезбеди новац за инвестиције за целу ову годину како бисмо даље наставили наш инвестициони циклус. То је огроман успех.

* Ово је 11. пут да је Србија изашла на међународно финансијско тржиште. Кад је изашла први пут 2011, такође је било после велике глобалне кризе, па је Мирко Цветковић, такође, рекао да је то велики историјски успех. Оно што је различитост је да је камата тада била већа, да се тада нисмо заштитили од валутног ризика, а сада јесмо. Да ли је то сличност?

- Довољно сте рекли. Тада је камата била 7,25 одсто. А да питам је Вас, која је то велика економска криза била 2011. године?

* Претходила јој је глобална светска финансијка криза из 2008. године која се у Србију прелила 2009. године.

- Аха, да, да, да. Значи, претходила јој је криза из 2008., а ви говорите о 2011. и 2012. години. Али, глобална криза је била 2008. А ја вам кажем да је криза сада у току – 2020, 2021, 2022. и 2023. Не чини ли се вама да постоји материјална разлика? И упркос томе, кризи тада и сада, резултати су дијаметрално супротни. Сами сте рекли. Тада је била виша каматна стопа него сада, нудили су мање пара него сада. Сами сте одговорили на питање које сте себи поставили.

* А кад је о заштити од валутног ризика реч, везана је за ЕУРИБОР, а знамо да Европска банка најављује још два повећања камата. Значи ли то да ће ово наше задуживање ускоро поскупети?

- Ви стварно мислите да се ми тиме нисмо бавили?

* Не мислим, питам.

- Стварно мислите да смо одлуку донели случајно или тек тако. Тако је, Европска централна банка је најавила још једно или два повећања камата. И након тога постепено опадање. Да вас питам само, на колики рок смо ми узели ове обвезнице? На пет и на 10 година. Да ли по тим пројекцијама очекујете пад ЕЦБ-а у наредних пет или 10 година?

* Очекујемо пад, али ко то сада може са сигурношћу да тврди?

- Када тако кажете може да се деси да мене згази трамвај за два сата.

* Или мене рецимо..

- Немојте вас, далеко било. Али то су неизвесности које прате свако пословање. Шта год да радите постоји нека неизвесност. Али ми смо рачунајући на то да је доларско тржиште активније него евро, изашли смо кроз Лондонску берзу на доларско тржиште.

С друге стране, смо знали да долар није наш природан хеџ. Нама је највећи део спољнотрговинске рамене у еврима. И зато смо искористили повољан курс између долара и евбра и ми смо хеџовали то, направили такозвани валутни своп из долара у евре. Имајући у виду да ће ЕЦБ највероватније једном или двапут реаговати. Знамо ми то, али је много већа корист да обавезе имате у еврима него у доларима над којима немамо апсолутно никакву контролу, нити природне приливе девиза да можемо наше обавезе да вратимо.

Оно што јесте пројекција Европске централне банке, с обзиром да очекују да је пик инфлације већ достигнут, они ће још једном или два пута повећати каматне стопе, након тога, да би подстакли раст своје економије, јер не вреди држати високе камате заувек, очекује се смиривање и спуштање каматне стопе – ЕУРИБОРА. Тако да ћемо ми у годинама које су пред нама имати смањење референтне каматне стопа, а самим тим и смањење камата које треба да платимо и то смо потпуно свесно урадили размишљајући и о предностима и о недостацима.

* Да ли потпуно свесно планирамо још један излазак на међународно финасијско тржиште? Буџетом сте планирали задуживање од еврообвезница у износу од три милијарде евра?

- Ставили смо износ новца већи него што нам треба за сваки случај. У овом тренутку одговор је категоричко "не". Не планирамо још једну емисију еврообвезница ове године.

* Шта могу да буду стабилизатори јавног дуга? Чули смо велике критике на рачун задуживања код Кинеза. Али, сада видимо да су сви кредити поскупели, осим кинеских. Они су и даље на нивоу од три одсто камате.

- Да будем искрен, никада нисам разумео критике на рачун задуживања код Кинеза. Шта је проблем, да питам ја Вас?

* Ако мене питате, небитно је чији је дуг, важно је колика је камата.

- Ево рецимо за Фрушкогорски коридор фиксна је камата два одсто. Шта је проблем ту?

* Можда једино то што нема тендера, што се иде на међудржавне споразуме.

- Причамо о финансирању. Шта је проблем у кредитима које обезбеде кинеске компаније, кинеска Ексим банка, када говоримо о дугорочним кредитима за улагање у инфраструктуру? Морате да направите велику разлику у категоризацији кредита. Претходна власт 2011. године задуживала се за потрошњу. Зато су имали негативну стопу раста, зато су имали никада већи инфлацију. Ви заборављате инфлација 2012. године била је 11,4 одсто.

* Не, ја то не заборављам.

- И то четири године након кризе из 2008. године. О чему говоримо.

* Али сад је инфлација на нивоу још из 2004. године.

- Испало је да је Србија једина земља која је имала кризу четири године после 2008. године. Дакле, врло је важан развој због ког узимате кредите. Важно правило је да рочност кредита треба да одговара рочности пројекта. Ако градите неку фабрику, која треба ток готровине да направи у наредних 10 година, ви узимате десетогодишњи кредит, како би добит из те фабрике тај кредит исплатила и како би вам се инвестиција вратила. Ми радимо то исто.

* Оливије Бланшар, некадашњи главни економиста ММФ-а, каже да код дуга нија важна граница од 60 одсто. Да је то илузија, да је много битнији раст, као и да ли ће буџет бити у плусу кад се одбију издаци за камате. Код нас, кад се то одбије, буџет је у дефициту од око 120 милијарди динара. Брине ли вас то?

- Сад покушавам да схватим шта хоћете да ми кажете. Цео разговор смо водили о томе да ли је задуживање оправдано, а сад ми кажете да је задуживање добро. Не знам због чега смо водили овај разговор? Ја се делимично слажем с њим, али неко тај кредит мора да врати. Зашто бисмо се задуживали прекомерно, ако сматрамо да ће то да угрози макроекономску стабилност. То није ни Вучићева, ни Ане Брнабић, ни моја политика. Кад се задужујемо хоћемо да тачно знамо зашто то радимо и какве ефекте то доноси.

Имамо довољно резерви, боља је наплата прихода, добра је контрола трошкова у буџету, не морам стално да идем да тражим неке паре које ми не требају. Нећемо прећи 60 одсто БПД-а што је граница за јавни дуг, усвојили смо и нова фискална правила у договору са ММФ-ом. Веома важна порука инвеститорима и грађанима Србије је да се никада нећемо играти с нашим јавним дугом. Увек ћемо водити рачуна да оно што улажемо доприноси расту БДП-а. А ако БДП расте имаћемо више новца и инвестиције и за повећање плата и пензија.

Веће земље од нас узимају више кредита од нас. Немачка је на 80, 90 одсто. Хрватска, такође. Француска, Шпанија, Португалија, Италија. У неком тренутку то неко мора да врати.

* Њихови издаци за камате су мањи?

- Добро, то су земље ЕУ, имају инвестициони рејтинг. Потпуно је друга ситуација када то немате, када емитујете обвезнице или у доларима или у еврима. Ми то радимо и у динарима, али је наше тржиште релативно мало. Велика је разлика између инвестиционог рејтинга између земаља држава чланица и оних које то нису. Ипак, без обзира што нисмо чланица ЕУ, боље смо прошли од појединих земаља чланица, што је невероватно. Очигледно више верују нама без обзира на рејтинг због резултата и перспективе коју нудимо него неком другом.

 

 

Извор: РТС 1