Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће сутра имати састанак са представницима ММФ о измени швајцарске формуле за усклађивање раста пензија, како бисмо увели "швајцарску формулу плус", да би пензије могле брже да расту и боље прате раст зарада.

Мали је рекао да ће пензије бити усклађене у два наврата, прво у октобру или новембру, као и јануару и да ће пензије бити укупно повећане између 18 и 20 одсто.

Министар је рекао да ће сутра имати састанак са ММФ-ом о промени фискалног правила за швајцарску формулу због раста инфлације, како би се заштитио стандард пензионера.

Водећи одговорну економску политику дошли смо до тога да је удео пензија у БДП-у 9,2 одсто и наша жеља је да се уведе ново фискално правило, рекао је Мали.

"И да уколико имате удео пензија испод 10 одсто БДП-а, да имате право на ванредно усаглашавање или ванредну идексацију пензија до 10 одсто. Ако су вам пензије између 10 и 10,5 одсто БДП-а да усклађујете пензије са растом просечних зарада. Између 10,5 и 11 одсто да то буде швајцарска формула и изнад 11 односно како не би прешло 11 одсто - да усклађујемо пензије са инфлацијом. Са жељом да раст пензија прати раст просечне плате", објаснио је Мали.

Како је рекао, са оваквим приступом остварујемо циљ да достигнемо 2026.године просечну пензију од 450 или 500 евра и да имамо 1.000 евра просечну плату у Србији.

Подсећа да садашња швајцарска формула предвиђа усклађивање раста пензија 50 одсто са инфлацијом и 50 одсто раста просечне зараде и наводи да је то сјајна формула у стабилним условима, али не и када је увећана инфлација.

Мали је нагласио да је у нашој земљи раст просечне зараде и даље бржи од инфлације.

"Максимално штитимо животни стандард пензионера", истакао је Мали и додао да ће пензионери први добити повећање и осетити стабилност јавних финансија Србије.

Мали је рекао да је циљ да се максимално подигну и плате, као и минималне зараде.

"До краја мандата наредне владе сигурно ћемо имати просечну зараду од 1.000 евра", истакао је Мали и додао да ће пензионери имати двоцифрено реално повећање пензија.

Навео је да просечна пензија сада износи више од 260 евра, а да ће са повећањем бити већа од 330 евра.

То можемо финансијски да издржимо, нагласио је Мали.

Када је реч о минималцу, Мали је рекао да предстоје разговори са послодавцима и синдикатима и да до 15. септембра треба да буде договорена минимална зарада која ће важити од 1. јануара наредне године.

"Ту такође говоримо о двоцифреном повећању минималца, које ће опет бити изнад нивоа инфлације, мислим да повећање неће бити испод 13 или 14 одсто", нагласио је Мали.

Мали је рекао да је минимална зарада 300 евра, а да је циљ да не буде испод 340 евра наредне године.

Министар је најавио да ће додатно бити растерећени послодавци оптерећења на зараде и да оно наредне године буде 60,2 одсто.

Сваке године смањујемо то оптерећење да бисмо подстакли додатно запошљавање.

Поручио је да упркос кризи НБС држи курс стабилним и да ће држава бранити курс, који је важан фактор за привреду.

Мали је рекао да је у марту просечна зарада била 634 евра и најавио да ће до краја наредне године бити најмање 710 евра.

Говорећи о енергентима, Мали је рекао да ће упумпавање 500 милиона кубика нашег гаса у складиштима у Мађарској почети 1. јуна, затим да је циљ да се складиште Банатски Двор напуни до 270 милиона кубика гаса у српском делу.

До јуче је било у складишту око 202 кубних метара гаса, рекао је Мали и подсетио да уговор са Гаспромом обезбеђује око 60 одсто наших потреба за гасом.

Најавио је да ће се куповати тзв. фроварди за струју, како бисмо имали унапред обезбеђене довољне количине струје.

Када је реч о набавци лигнита са Косова и Метохије у замену за струју, Мали је рекао да је то био изузетно добар предлог председника Вучића, али да су показали да су ирационални и да имају неке друге приоритете а не да подмири потребе својих грађана.

То би било добро и за нас и њих, напоменуо је Мали.

"Разговарали смо и са НИС-ом око укључивања ТЕ-ТО Панчево, како бисмо обезбедили и додатно грејање и производњу струје", истакао је Мали.

Када је реч о актуелној кризи у Украјини и свету, Мали је рекао да Србија и даље има пуне рафове у продавницама и има удео јавног дуга у БДП-у од свега 52,1 одсто.

На питање шта ће бити са ЕПС-ом, Мали је нагласио да држава никада није размишљала о продаји ЕПС-а и да је циљ управо супротан, да се ојача ЕПС, јер и мора да буде покретач развоја целе економије.

Хоћемо и да купимо нешто у овој ситуацији од енергетских капацитета у региону, како би се појачао ЕПС, нагласио је Мали и додао да су већ започети преговори, на пример, са Мађарском око тога.

Такође, указао је да многе европске земље користе нуклеарну енергију, која једино у овој ситуацији може да обезбеди сигурно снабдевање.

"Ми ако идемо са ребалансом буџета, то неће бити преко октобра", навео је Мали.

Нагласио је да иако је тешка ситуација у свету Србија није одустала ни од једног започетог великог пројекта.

Не одустајемо од тога да водимо одговорну економску политику, поручио је министар Мали.

Извор: Танјуг/ТВ Хепи