Премијерка Србије, Ана Брнабић, рекла је да регион Западног Балкана има огромне потенцијале које треба много боље и више искористити.

Брнабић је, на Инвестиционом самиту о Западном Балкану у организацији ЕБРД, на којем учествују премијери шест економија региона, рекла да су за Србију кључни, приоритетни пројекти иницијативe „мини Шенген“, као и инфраструктурно повезивање у региону.

Брнабић је рекла да се тзв „мини Шенген“ односи на успостављање четири врсте слободе - кретања робе, услуга, капитала и људи, у области Западног Балкана.

Брнабић је рекла и да Србија на томе већ ради са Северном Македнијом и Албанијом, те додала да се нада да ће и остале земље да се придруже тој иницијативи, која на најбољи и најопипљивији начин доприноси да се регион представи као јединствено, уједињено тржиште и место које пружа другачију будућност на Балкану.

Kао другу важну иницијативу истакла је инфраструктурно повезивање, те подсетила да је прошле године у Србији завршен Kоридор 10.

„Сада можете да прођете кроз Србију и ауто-путевима одете у Мађарску, Хрватску, Северну Македонију, Бугарску“, рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да се наставља изградња ауто-пута ка Црној Гори, као и да је започета изградња аутопута ка Сарајеву.

„Планирамо, до краја године, да почнемо изградњу „ауто-пута мира“, Ниш-Приштина-Тирана-Драч, а ЕБРД ће највероватније финансирати тај пут“, рекла је Брнабић.

 

 

Приштина да укине таксе, треба да олакшавамо трговину

Брнабић је рекла да Приштина треба да укине таксе од 100 одсто на робу из централне Србије и БиХ.

„Нажалост, имамо таксе од 100 одсто, које је Приштина увела на робу из централне Србије и БиХ. Надам се да ће Аљбин Kурти то још једном размотрити, јер треба да размишљамо како да олакшамо трговину између нас и како да креирамо повољно пословно окружење”, рекла је Брнабић на панелу, на којем учествује и Аљбин Kурти.

Брнабић је рекла да сви треба да будемо много прагматичнији око таквих ствари, јер људи који живе у региону то очекују, зато што желе да виде другачију будућност.

„Имамо много потенцијала и мислим да је предност што водимо земље и економије у доба четврте индустријске револуције, која пружа специфичне услове. Треба да се вратимо на прагматичан начин размишљама о томе шта да урадимо да повећамо квалитет живота. То је прилика за све нас“, рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да смо прошле године могли да видимо растуће политичке изазове у региону, поново, али да смо, са друге стране, захваљујући форумима попут данашњег самита или Берлинског процеса, видели и све већи број потписаних споразума о сарадњи, попут споразума о ромингу у региону.

Брнабић је рекла да на политичком ниову постоје одређени изазови који треба да буду разрешени, а који, како је рекла, потичу од чињенице да је европска перспектива остала помало изгубљена, након што Албанија и Северна Македонија нису добиле зелено светло за почетак преговора.

Брнабић је рекла да се нада да ће да одлука бити промењена, јер је важна, не само за те земље, већ за цео регион.

Такође, позвала је инвеститоре да се обрате са приватним иницијативама, јер је потребно све више јавно приватних партнерстава.

 

 

Људски капитал једна од најјачих снага Србије

Брнабић је рекла да је Србија право место за улагање, што показују подаци о привлачењу страних инвестиција, али и значајне пореске олакшице када је реч о улагању у истраживања, технологију, иновације, али пре свега, зато што је једна од најјачих страна Србије - људски капитал.

Говорећи о томе зашто би инвеститори требало да дођу у Србију, на самиту ЕРБД у Лондону, Брнабић је рекла да је Србија прошле године била број 1 када је у питању привлачење гринфилд директних страних инвестиција.

„То је други пут у последње три године да смо рангирани као светски лидер у привлацењу директних страних инветсциија, по Фајненшл тајмсу, и мислим да то показује веома добро шта смо урадили у последњих година у погледу фискалне консолидације“, рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да је инвестирано много времена, новца и свих других ресусра, како би се створило повољно окружење у последњих неколико година.

Брнабић је рекла да је Србија значајно напредовала на Дуинг бизнис листи Светске банке, а да је још боља када је упитању индекс људског капитала.

„То показује оно што је најважније за сваку земљу, економски и политички - људски ресусри. По извештају Светске банке смо 27 по људском капиталу, одмах уз Белгију, а бољи од Луксембурга, Шпаније, Естоније… и то је оно што је једна од кључних, јаких страна Србије”, рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да је Србија 2019.године забележила 3,8 милијарди евра страних директних инвестиција, што је више него претходних година.

„Види се да интересовање инвеститора за Србију, не само да стабилно расте, већ се драстично повећава и то се одражава на одржив економски раст“, рекла је Брнабић.

Брнабић је позвала све заинтересоване да инвестирају у Србију, посебно ако желе да улажу у истраживања, развој технологија, иновације, јер желимо трансформације у привреди.

Брнабић је рекла да је порез на добит за интелектуалну својину, која се развија у Србији три одсто, уместо уобичајених 15 одсто.

ИТ сектор у Србији је најбржа растући сектор у Европи, а извоз тог сектора је био око 1,4 милијарде, рекла је Брнабић.

„То видимо као кључ нашег даљег развоја и раст, и желим да вас позовем да будете део те трансформације”, рекла је Брнабић.

 

 

Са Палмером о ситуацији у БиХ и Ц.Гори, ни реч о KиМ

Брнабић је рекла да је са Метјуом Палмером разговарала о ситуацији о БиХ и Црној Гори и о томе колико најновији политички потреси могу да утичу и на регионалну стабилност и на економску ситуацију у Србији.

„Нисмо чак ниједном реченицом поменули таксе Приштине, нити нову приштинску администрацију. То можда најбоље показује колико у овом тренутку САД, са једне стране, размишљају каква је могућа дестабилизација у БиХ и колико они озбиљно прате ситуацију у БиХ, али, с друге стране, и да је Ричард Гренел преузео у потпуности питање односа Београда и Приштине и такси“, рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да ће Палмер разговарати и са председником Александром Вучићем, током председникове посете Вашингтону, као и да ће се она сама са њим видети још једном, на самиту у Делфију, те да очекује да ће Палмер ускоро посетити Београд.

Брнабић је рекла да је закључак разговора да је регионална стабилност апсолутно најважнија тема, и политички и економски.

„Ту се ми слажемо са САД-ом. Не слажемо се по нашим погледима на неке ствари, шта је узрок, а шта последица неких тренутних нестабилнсоти у региону, али свакако остаје да разговарамо о томе“, рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да је Србији у интересу регионална стабилност, која је једна од најважнијих ставри, поред европских интеграција.

„Kада ме Палмер пита шта говоримо Милораду Додику када се видимо, ја му одговорим да је то апсолутно исто оно што говоримо када разговарамо о тим темама у јавности или на скуповима попут данашњег”, рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да је Србија гарант Дејтонског споразума, али не крије да има посебне везе са Републиком Српском, што је наше право и обавеза.

„Али, када говоримо о БиХ, и РС, важно је да подржавамо регионалну стабилност. О томе разговарамо и са Додиком, и ту не постоје тајне. Имамо посебне односе са РС, то је наше право и жеља, а то никако не угрожава БиХ, већ управо супротно. То у БиХ треба да гледају као руку пружену БиХ”, рекла је Брнабић.

 

Не реципроцитет, него ЦЕФТА

Брнабић, на Самиту ЕБРД у Лондону, није хтела да реплицира косовском премијеру Аљбину Kуртију на најаву замене такси мерама реципроцитета, јер јој је било важно да економски представи не само Србију, већ и цео регион, од чије будућности, у великој мери, зависи будућност Србије.

Брнабић је указала на потребу укидања такси, а Kурти је у свом обраћању инсистирао на реципроцитету.

„Не мере реципроцитета, него ЦЕФТА споразум“, једноставна је формула, рекла је Брнабић, те указала да је ситуација са таксама изузетно једноставна, јер постоје потписани споразуми, који се морају поштовати, а један од њих је ЦЕФТА.

„Не можете разговарати о реципрочним мерама, или да ли се нешто поштује или се нешто не поштује. Све јасно пише у ЦЕФТИ и ми захтевамо да сви поштују ЦЕФТА споразум, укључујући привремене институције самоуправе у Приштини“, рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да би све осим тога, отварање било које теме ван ЦЕФТА споразума, било улажење у сиву зону у којој би свако могао да каже да мисли да би требало да уведе „ово или оно“.

„Погледајте ЦЕФТА споразум, који желимо да се поштује. Ако вам се нешто не свиђа у ЦЕФТА споразуму, можете на Секретаријату да покренете те теме, да видимо како ће остали према њима да се поставе“, рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да је то једини начин да се покажемо као озбиљни партнери, пре свега, према инвеститорима из ЕУ, САД, Kине, Русије…

„Не мере реципроцитета, него ЦЕФТА споразум“, рекла је Брнабић.

 

Да Србија буде међу пет земаља по инвестицијама ЕБРД

Србија је тренутно шеста или седма земља, укупно, по инвестицијама Европске банке за обнову и развој, а ЕБРД би волео и сматра да постоји велики потенцијал да током ове или следеће године, Србија буде једна од пет земаља по инвестицијама те банке, рекла је Брнабић.

О томе је разговарала са председником ЕБРД Сумом Чакрабартијем.

Брнабић је рекла да ће велики простор за улагања ЕБРД-а у будућности бити „зелена транзиција“, односно енергетска трансформација Србије, као и зелена економија и заштита животне средине, што ће све бити фокус Србије.

Брнабић је рекла и да јој је Чакрабарти у разговору казао да је био веома срећан што је чуо да су основни приоритети у Србији исти као и приоритети ЕБРД-а.

„И да ће следећи инвестициони пакет ЕБРД бити лако за планирати, јер ће практично само наставити да прате наше приоритете“, рекла је Брнабић.

 

 

 

 

Извор: Танјуг