Спољнополитички одбор Европског парламента великом већином гласова усвојио је јуче препоруке за Западни Балкан, а министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић сматра да се као најзначајнија порука издваја реафирмација пуноправног чланства у ЕУ за државе кандидате.

Јоксимовић је рекла да се реафирмација поруке о пуноправном чланству у ЕУ посебно издваја имајући у виду околности у којима је тема пандемије, њених здравствених, а посебно друштвено-економских последица окупирала пажњу и бригу свих држава чланица ЕУ, али и целе планете.

„Kао најзначајнија порука издваја се реафирмација пуноправног чланства у ЕУ за државе кандидате, као коначног циља процеса приступања и проширења ЕУ, који се може и мора реализовати паралелно са унутрашњим реформама тежишно у контексту обнављања кредибилитета самог процеса“, рекла је Јоксимовић.

Та порука је посебна и у односу на раније изјаве да неће бити пријема нових чланица док се не заврши унутрашња реформа и консолидација ЕУ, рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да друга значајна препорука се тиче реафирмације подстицајних мера за државе кандидате, њихово постепено укључивање у секторске политике и програме и пре добијања пуноправног чланства, као и успостављање стратешког економског и инвестиционог плана за земље у процесу приступања.

„То је сада додатно значајно у смислу очекивања да будемо укључени у мере опоравка у постпандемијском периоду. Ово је такође важна порука, с обзиром да је нова методологија проширења најавила то као будући концепт, али је ипак остала ускраћена у погледу јаснијег сагледавања подстицајних мера“, рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да је то питање од посебног значаја за Србију јер се наша држава налази дубоко у процесу приступања, па ће опредељење за нову методологију проширења највише зависити од подршке коју је ЕУ спремна да понуди будућим чланицама.

Одговарајући на питање да ли сматра да ће се Самит ЕУ и Западни Балкан који је требало да се одржи у мају па је одложен за крај јуна и одржати тада, Јоксимовић је рекла да би одржавање Самита било добро, те да се нада да ће се у јуну стећи потребни услови за његово одржавање.

„Важно је да се пракса одржавања Самита „in vivo” очува јер такви догађаји носе посебан значај како у погледу размене мишљења и идеја највиших државних званичника у формалном заседању, тако и ван формалног контекста, због улоге и значаја које државе из нашег региона добијају на том пољу“, рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да је сигурна да је свима у ЕУ стало да се покаже уверљива заинтересованост за регион, како за кандидате, тако и за потенцијалне кандидате јер је и пандемијска криза показала да без ефективне солидарности, стално отворене линије комуникације и координисаног управљања процесима свих држава европског континента независно да ли су чланице ЕУ или нису, нема функционалног и одрживог одговора.

„Отуда је интеграција остатка европског континента од суштинске важности, сигурна сам да је то данас свима јасније - и скептичним чланицама, али и нама који смо у процесу преговора“, рекла је Јоксимовић.

Општа „евросумња и резигнација која се отворила током пандемијске кризе“, управо је јасно показала колико је велика насушна потреба и очекивања грађана Европе за опстанком удруженог континента, рекла је Јоксимовић.

„Томе ћемо сведочити у периоду који је пред нама и који ће захтевати здружене напоре свих у Европи и ЕУ да би се обновила привреда и друштво.

Не можемо једни без других. Они који кажу другачије нека размисле два пута. Зато је важно да се одржи Самит ЕУ ЗБ“, рекла је Јоксимовић.

Kоментаришући јучерашње најаве шефа дипломатије ЕУ Жозепа Борела да ће ЕУ помоћи Западни Балкан, Јоксимовић је рекла да вишегодишња помоћ ЕУ коју је Србија до сада примила ради спровођења ширих политичких, економских и институционалних реформи, али и додатна подршка која је добијена како би се ефикасно суочила са непредвиђеним изазовима попут поплава, миграција и сада пандемије КОВИД-19, Србији је заиста од великог значаја.

„Да нисмо имали улагања те врсте током претходних година, тешко бисмо се ухватили у коштац са изазовима ове врсте, на којима су и многи спремнији од нас поклекли. Вирусом су погођене све европске земље, независно од тога да ли је реч о чланицама ЕУ или не - самим тим, овде говоримо о удруженој одговорности, али и ефикасној солидарност једних према другима“, рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да када се налазите у истом проблему, на изазов се одговара здруженим снагама и капацитетима, а дан после подразумева разговор с нашим европским комшијама како да опоравимо економију, будући да економски зависимо једни од других.

Јоксимовић се захвалила комесару ЕУ Вархеију који је, у одговору на њено писмо и молбу да се изврши пренамена неутрошених ИПА средстава, промптно потврдио спремност ЕУ да омогући коришћење 15 милиона евра за хитне потребе и 78.4 милиона евра за потребе социо-економског опоравка.

У погледу хитних потреба, ЕУ је већ определила 4,9 милиона евра за хитну набавку медицинске опреме, односно куповину респиратора, вентилатора, монитора, маски, уређаја за тестирање и тестова, контејнера за тријажу пацијената, концентратора кисеоника...., рекла је Јоксимовић и додала да је опредељено и 4,9 милиона евра за плаћање трошкова 12 карго летова чиме се обезбеђује несметано допремање неколико стотина тона медицинске опреме и материјала.

Додатна подршка обезбеђена је за набавку и испоруку пакета са храном и хигијенским средствима за најугроженије групе становника, рекла је Јоксимовић и истакла да се настављају консултације са ЕУ и о томе на који начин најбоље искористити расположива средства из фондова ЕУ за потребе свеукупног друштвеног и економског опоравка, узимајући у обзир Програм економског опоравка који је Влада усвојила са циљем да се смање негативне последице пандемије и заустављања глобалних привредних токова на економију и конкурентност наше привреде.

Поред бесповратних средстава из ИПА фондова, Србија као држава кандидат за чланство у ЕУ, рачуна и на подршку из Фонда солидарности ЕУ, рекла је Јоксимовић.

„С тим у вези започели смо припрему апликације коју ћемо доставити сходно процедурама и роковима који су предвиђени релевантним правним оквиром ЕУ“, рекла је Јоксимовић.

Средствима из Фонда требало би да се покрије део јавних трошкова који износе више стотина милиона евра, а које смо до сада имали с намером да ојачамо здравствени систем и спречимо неконтролисано ширење КОВИД-19, рекла је Јоксимовић.

Србија је захвална и на могућности да учествује у заједничким набавкама са државама чланицама ЕУ, што може имати утицаја на квалитет, цену и доступност самих медицинских производа, рекла је Јоксимовић и додала да самим тим и може утицати и на квалитет услуга које наш здравствени систем пружа.

„Захвални смо и на чињеници да ће Србија бити изузета из примене уредбе о привременом ограничавању извоза заштитне медицинске опреме са територије ЕУ“, рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да је у сталном контакту са представницима Делегације ЕУ у Београду како би осигурали да та помоћ стигне на праву адресу и обезбедили одговарајућу негу пацијентима, заштиту доктора и медицинских радника у здравственим установама, као и да та помоћ стигне до најрањивијих и најугроженијих група грађана.

Лајчак није добио лак задатак

Јоксимовић је рекла да специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак који најављује посвећеност наставку дијалога није добио лак задатак и додала да у тренутним околностима и даље немогуће обновити дијалог у пуном капацитету јер је у међувремену у Приштини дошло до пада Владе Аљбина Kуртија.

Јоксимовић је рекла да је значајно да чујемо јасан став ЕУ и Лајчака о принципима будућег дијалога и темељној размени мишљења о до сада постигнутом дијалогу, пре него што се уопште створе потребни и довољни услови за разговоре о постизању Свеобухватног споразума о нормализацији.

Јоксимовић је рекла да се Београд понаша одговорно, прати ситуацију и додаје да се и председник Александар Вучић чуо телефонски са Лајчаком.

„Верујем да је председник Лајчаку изложио јасно наше позиције по питању неспроведених обавеза од стране Приштине, чиме ће се свакако Лајчак као представник ЕУ медијатора бавити“, рекла је Јоксимовић.

Пре три дана навршило се седам година од потписивања Бриселског договора, а Јоксимовић упитана да прокоментарише шта је ЕУ за то време показала и шта би сада могла да понуди у наставку дијалога и тражењу коначног решења, рекла је да имамо резултат који у извесном смислу одражава неуспех заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ као гаранта и медијатора да обезбеди да се потписано спроведе.

На Бриселски споразум свој потпис је ставила и тадашња висока представница Kетрин Ештон, рекла је Јоксимовић и додала да је тиме тај споразум постао део Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ.

„Приштина је поред бројних других неконструктивних потеза, увела и царинске таксе од 100 одсто на робу из централне Србије и БиХ и прекршила регионални споразум ЦЕФТА“, рекла је Јоксимовић.

Извор: Танјуг