Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, одговарајући на критике посланика Ениса Имамовића, рекла му је да је погрешно схватио процес евроинтеграција као партикуларни инструмент за остварење потреба дела мањинске заједнице коју представља.

Јоксимовић је на седници Скупштине на којој се расправља о закључцима о Извештају ЕК о напретку Србије у 2020. години, истакла да је процес евроинтеграција кровна међусекторска политика, задатак за сваког члана владе, за сваког посланика и за сваку институцију система, те да није једностран процес.

"Не прилагођавамо се само ми Унији, и ЕУ мора да се сагласи са чланством земље, обезбеди буџетска средства за то", рекла је Јоксимовић.

Европске интеграције су за цело друштво, рекла је Јоксимовић и додала да је то процес у којем свако има своју улогу, те да јој је жао што посланик Имамовић себе доживљава искључиво кроз призму националне мањине и доживљава Извештај ЕК и сам процес европских интеграција као партикуларни инструмент за остваривање посебних, партикуларних интереса.

Истакла је да је 2020. година показала да тема процеса евроинтеграција више није ни брзина, ни даљина, већ дубина одрживости промена које ће да донесу да цела ЕУ и све земље Европе буду одрживије и економски и здравствено и одрживог развоја.

То су разлози, појаснила је Јоксимовић зашто је ЕУ донела Зелену агенду и дигитализацију као нове елементе раста и одрживости Европе.

"Мени је жао што постоји толико подела и међу мањинским заједницама у Србији, између осталог баш у бошњачкој, јер одрживост се не темељи на разликама, него на здруженим и упрегнутим снагама и зато верујем да овај процес треба да разумемо на прави начин. Ово је процес којим ћемо се ми са остатком Европе убацити у колосек промена и одрживог развоја", поручила је Јоксимовић.

Што се тиче права националних мањина, Јоксимовић подсећа да постоји акциони план у оквиру поглавља 23, које је сада део кластера један - фундаменталних права где је Србија отворила свих пет поглавља.

Рекла је да је у Србији оцењено 2016. године да је добро да се донесе посебан акциони план, који не познаје, нити је и једна приступајућа земља познавала такав план, што је, сматра, предност Србије.

Истиче да је Србија потписница свих конвенција о људским правима и да је изнад нивоа и у законодавном и у правом смислу изнад многих европских земаља.

"То се констатује у свим извештајима, посебно од 2016. године", рекла је Јоксимовић.

Оно што није добро, како је рекла министар, јесте промовисање колективних националних права, јер не постоје колективна национална права и то је супротно европским вредностима које познају искључиво и једино људска права и слободе, укључујући права свих мањина и то свих, а не само националних.

"Немојте да причате о идеји супротној европском духу, о колективним правима мањина, то не постоји", рекла је Јоксимовић обраћајући се Имамовићу и навела да многе земље чланице ЕУ уопште не познају категорију националних мањина, што сматра да није добро и што се одражава на неке процесе унутар ЕУ и на приступни процес неких који су сада требали да отпочну преговоре, али нису - Северну Македонију, Албанију.

Поручила је Имамовићу да су Извештај и С СП важни инструменти који у једном делу мере процес придруживања, али сам процес је много шири, то је кровна међусекторска политика одрживости.

Како је рекла, дебата око тога да ли је Србија за или против чланства у ЕУ је превазиђена, а потребно је разговарати о томе како да сви заједно постигнемо одрживост у Европи и да стари континент овакве кризе какву је показала ова година савлада на најбољи начин.

Подсетила је да је зато ЕУ ове године усвојила подстицајни инвестициони план за Западни Балкан где се велика средства опредељују да бисмо се ускладили са зеленом и дигиталном агендом као новим економским политикама економског одрживог развоја.

Када је реч о савету националних мањина, Јоксимовић је нагласила да савети нису органи локалне самоуправе, како је посланик интерпретирао улогу Савета.

Нагласила је да је потребно врло прецизно и јасно дефинисати и улога и начини рада, што је Србија урадила на најбољи могући начин и у том сегменту се већ трећи извештај заредом неконстатује никакво погоршање, већ се похваљује и законодавни оквир и укупна пракса.

Јоксимовић је одговорила Имамовићу, иако је он напустио скупштинску салу, и поручила му да је на њему терет доказивања, јер је изнео тврдње које су неистините.

"Грађани одавде морају да чују истину или макар исправне чињенице, а грађани нека сами протумаче чињенице онако како је њима блиско", рекла је Јоксимовић.

Одговарајући на примедбу Имамовића да су језик и култура колективна права, Јоксимовић је рекла да нису, већ да су чинилац заштићеног положаја националних мањина, а нису право.

 

Нисам Нушићев лик да ме ословљавате са госпођо министарка

Јоксимовић је у Скупштини Србије, где је у току расправа о закључцима поводом представљања извештаја Европске комисије о Србији, полемисала са више посланика, а у одговору посланику Уједињене долине - СДА Санџака, Енису Имамовићу, рекла да није супруга министра па да је ословљава као Нушићевог лика.

"Имали сте један мизогени наступ према мени, јер сте ме ословили госпођом министарком. Ја нисам Нушићев лик јер нисам супруга министра, него сам министар. Уведите то себи у вокабулар", поручила је Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да јој је драго што је чула Марковића, који је показао да постоји плурализам у размишљањима о европским интеграцијама.

"Кад вас слушам имам утисак да сте ви као нешто антиевропски расположени, а ја лично мислим да сте пуно допринели промоцији европске идеје тиме што су вам добри домаћини и Беч и Паралија и свуда где сте ишли са привредницима. Мислим да је то био прави начин и да сте ви у пракси показали да препознајете вредност чланства у Европској унији", рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је додала да је Марковић, иако је био критичан у обраћању, допринео европској идеји.

Одговорила му је и за то што је приметио да "није била проевропски расположена".

"Алудирали сте на моје чланство у Српској радикалној странци, а подсетићу вас да је Српска напредна странка настала на поларизованом односу унутар некадашње Српске радикалне странке око прихватања Споразума о стабилизацији и придруживању. Они који су створили Српску напредну странку су били за прихватање Споразума о стабилизацији и придруживању. Вучић и Српска напредна странка су од 2014. урадили више за европску будућност Србије него за 10, 12 година проевропске реторике оних који су тада били на власти, а која ниједну озбиљну реформу суштински нису започели", рекла је Јоксимовић.

 

Европска унија највећи донатор бесповратних средстава

Јоксимовић је изјавила да је Влада Србије пре пар година успела да обезбеди да Србија добије акредитацију за коришћење ИПАРД-а за рурални развој у износу од 175 милиона евра бесповратно за период од 2014.до 2020.године.

Јоксимовић је у Скупштини Србије рекла да су "они који су заговарали европски пут Србије десет година" држали Агенцију за аграрна плаћања у Шапцу, а услов Европске комисије је био да се измести у Београд, те да је Србија због тога изгубила милионе.

"Ми смо то 2014. и 2015.године урадили и ево сада у траншама се исплаћују ти износи. Велики број људи је аплицирао за средства која су намењена за механизацију, рурални туризам и друго", рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је додала да се свим заинтресованим помаже кроз радионице широм Србије да напишу добре пројекте и да аплицирају.

"Када постанете чланица онда имате контрибуцију у европски буџет, али је зато приступ структурним фондовима вишеструко већи", рекла је Јоксимовић и указала да ће, примера ради, Хрватска за опоравак од пандемије корона вируса, добити 11 милијарди евра ако направи национални програм реформи.

Јоксимовић је додала да је важно да грађани знају да је Европска унија највећи донатор бесповратних средстава, и у том смислу поменула ИПА фондове, претпристуне фондове, инвестициони оквир за Западни Балкан.

"Србија је кандидовала значајне пројекте за велики подстицајни економски план за ЗБ, и велики број наших предлога биће уважен. Још није донета коначна одлука, па не бих ишла са конкретним стварима, али ту су постројења за пречишћавање отпадних вода, коридори и све оно што је већи део нашег плана, где ћемо моћи да комбинујемо наша средства са европским грантовима. И повољним кредитима, а нешто ће бити и сами грантови", рекла је Јоксимовић.

 

Са напредовањем процеса, рашће и очекивања за усклађеношћу

Јоксимовић је изјавила да нико од Србије не може у овој фази приступног процеса да очекује да буде стопроцентно усклађена са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније, додајући да ће се како процес буде одмицао очекивања за што већом усклађеношћу само повећавати.

Јоксимовић је рекла да се и у члану 10 Споразума о стабилизацији и придруживању и у нашем преговарачком оквиру наводи да постоје политички и економски интереси које држава која приступа може да промовише до свог ступања у чланство Европске уније.

"Политичка очекивања постоје, посебно од неких држава да се Србија више усклађује и та ће очекивања бити све већа у односу на оно што се буде дешавало на релацији односа ЕУ - Кина, ЕУ - Русија", рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је истакла да је Србија разумела шта се очекује од ње, али да истовремено води рачуна и о својим политичким и економским интересима.

Када је реч о самопроглашењу независности Косова, где Србија има подршку у Савету безбедности, Јоксимовић подсећа да има подршку и у Европској унији и то од пет земаља чланица које независност Косова нису признале.

"Зато Европска унија мора да буде статусно неутрална. То се не дешава увек до краја јер је утицај појединих држава чланица које су признале независност врло снажан", додала је Јоксимовић.

Јоскимовић је рекла да је заједничка спољна и безбедносна политика изазов и за саму Европску унију и у том смислу је навела да су постојале тако велике разлике око неких питања заједничке спољне и безбедносне политике да се чак ишло на идеју да се одлучивање концезусом замени одлучивањем квалификованом већином.

"Толико је политички снажно изражен процес и нова методологија ставља нагласак на политичко вођење процеса, а не више само на технократску димензију, која је наравно важна. Комплексан је процес, не рефлектује се ни на све државе региона на исти начин, различити су нам и билатерални односи, али да ће се очекивања повећавати како процес буде напредовао, сигурна сам у то", рекла је Јоксимовић додајући да по први пут имамо геополитичку Европску комисију и да ће се самим тим очекивања само повећавати.

Како је Јоксимовић рекла, у Извештају је пренаглашена критика захвалност Србије Кини на помоћи приликом борбе против пандемије вируса корона, јер су након тога и председник и влада показали снажну солидарност са Европском унијом као и Европска унија према нама. Односи Европске уније према Кини и Русији, као и САД и Турској ће бити изазовни. Посебно важно је геоекономско постављање Европске уније у односу на прокламовани циљ климатске неутралности до 2050, којим би Европа постала први климатско неутрални континент, а немају сви остали глобални актери исти приступ, и јавља се снажно економско ривалство. За Србију је важно да буде конкурентна и у складу са европским моделом раста.

Све ово доноси и различита политичка очекивања, појаснила је Јоксимовић.

"Заједничка спољна и безбедносна политика је условљена геоекономским и геополитичким плановима и платформама већине земаља Европске уније и од нас ће се очекивати да како напредујемо у процесу да се тако више узглобљујемо у заједничку спољну и безбедносну политику", рекла је Јоксимовић.

 

 

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2