Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић поручила је у парламенту да Србија после скоро пола века добија специјализован закон о музејској делатности.

Тај закон ће, како је навела, унапредити систем заштите културног наслеђа и истакла је да музеји представљају место историјског памћења и имају одлучујућу улогу у очувању националног и културног идентитета нашег народа.

"Музеји, музејска грађа су важни у чувању националног идентитета. Без њих не можемо разумети своју прошлост, не можемо бити спремни за будућност. Музеји су ризница нашег блага, део образовног процеса свих генерација, и места која нам пружају одговоре на бројна питања али и установе културе којим се представљамо другима. Зато је овај закон од приоритетне важности за културу Србије и позивам вас да га усвојите", поручила је Гојковић народним посланицима.

Гојковић је нагласила да је на закону искључиво радила струка и Радна група коју је предводила управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски, као и да "када се полемише о закону, не полемише се политичким врхом Министарства културе и информисања, већ са струком.

Гојковић је рекла да су одржане јавне расправе у Новом Саду, Нишу и Београду и да су одређене примедбе које су унапредиле текст закона прихваћене.

Гојковић је објаснила да је једна од примедби била везана за форимирање Савета за музеје, новог тела које ће бити формирано при Народном музеју, и да је након јавне расправе додатно дефинисан начин избора чланова и улога коју ће имати то тело.

"Велику пажњу привукло питање матичност, која је овим законом први пут дефинисана, и нагласила да матичност никада није постојала, па не може нико да тврди да му је узета. Први пут уведен термин територијално надлежан музеј" рекла је Гојковић.

Гојковић је објаснила да се Музеј наивне и маргиналне уметности, републичка установа културе са седиштем у Јагодини, по мишљењу струке, не може посматрати издвојено из целине ликовне уметности.

"Због тога не постоји основ за матичност. Музеју наивне и маргиналне уметности никада није одузета матичност јер она није ни постојала. Као што не постоји посебна матичност за реализам, симболизам или неки други правац ликовне уметности, тако не постоји за Музеј наивне и маргиналне уметности, уз све похвале за оно што музеј ради" рекла је Гојковић.

Гојковић је напоменула и да је Музеј Српске православне цркве постојао у нацрту закона, као и да је о томе разговарала са патријархом Порфиријем и да су се сагласили да је потребно да се донесе посебан закон о музејима Српске Православне Цркве.

"Не постоји само музеји у Србији, већ и изван земље, у Загребу, Сент Андреји, односно читав систем музеја Српске Православне Цркве", рекла је Гојковић и додала да би за овај део историјске и културне грађе требало донети потпуно нови закон.

Гојковић је указала да је одмах по ступању на дужност тражила да установе доставе податке о извршеним ревизијама, што је један од основних услова за сагледавање богатства које наше установе чувају.

Гојковић је представила и Предлог одлуке о проглашењу старе и ретке библиотечке грађе и указала да је на листи 720 књига и позвала Скупштину Србије да их прогласи за културна добра од изузетног значаја, имајући у виду њихов посебан значај за науку и културу, као и због њихове уникатности и реткости.

Прецизирала је да је реч о књигама писаним руком, односно штампаним у периоду од XИВ до XВИИИ века.

 

 

Кандидовали смо шљивовицу за Унескову листу

Министарство културе и информисања предало је данас кандидатуру да традиционално пиће шљивовица уђе на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, рекла је Гојковић.

"Данас смо управо предали кандидатуру за шљивовицу и надам се да ћемо следеће године успети да се упишемо на листу, а онда идемо у кандидатуру наивног словачког сликарства. Радимо и на том плану", рекла је Гојковић на седници Скупштине Србије где брани Предлог закона о музејској делатности.

Номинација елемента "друштвене праксе и знања у вези са припремом традиционалног пића од шљиве - шљивовице" односи се на номинацијски циклус 2021-2022. године.

 

Важно утврдити ко је извршио крађе у музејима

Гојковић је истакла да је неопходно размотрити да ли је досадашњи систем заштите и физичког обезбеђивања музеја у Србији адекватан, будући да се последњих година догодило неколико крађа у којима су отуђени вредни музејски предмети.

Гојковић је истакла да новац свих грађана и наше културно благо припада свима нама и да не треба да се бежи од истине и да се гура под тепих нешто лоше што је учињено у прошлости.

Гојковић је нагласила да је важно да се сазна и утврди ко је извршио крађе у музејима, где се налазе отуђени предмети, ко су починиоци, а у крајњем случају, зашто у неким случајевима Министарство унутрашњих послова ништа није урадило.

"Сва своја досадашња сазнања желим да поделим са грађанима Србије, јер они пуне буџет и треба да знају где одлази њихов новац. На мени је да све оно што знам, кажем и полицији и Тужилаштву шта се дешавало у не тако давној прошлости у нашим музејима", рекла је Гојковић.

Гојковић је истакла да крађа у Музеју примењене уметности која се десила у августу 2019. године заслужује пажњу јавности, и указала да је јавност о тешкој крађи предмета из 14, 17, 19, и почетка 20. века сазнала на основу њених изјава.

"Процењена штета по процени запослених Музеја у износу од 300.000 евра, али заправо штета је много већа, јер ти златни предмети и тај накит припадао је некада нашим династијама, пре свега династији Обреновић", рекла је Гојковић.

Гојковић је прецизирала да Министарство од августа 2019. до марта 2020. године није добило ниједно обавештење од челних људи из Музеја примењене уметности, нити од Министарства унутрашњих послова.

"Није ми јасно зашто се толико дуго ћутало", рекла је Гојковић.

Гојковић је навела да је осумњичен један од радника обезбеђења који је тај посао добио на јавној набавци и истакла да би сви требало да се замисле да ли јавне набавке морају да буду и решење ангажовања неког да ради обезбеђење у овако важним установама културе или то може да се ради на неки другачији начин.

Гојковић је рекла да се нада да ће ускоро добити одговор на то ко су починиоци, ко су налогодавци и како је дошло до те крађе од стране самог обезбеђења, као и да ли има одговорности запослених, будући да је кључ од депоа са тако важним предметима стајао у обичној фиоци у писаћем столу.

"Музеј Југославије 2016. године покраден је од стране радника исте фирме, која је обезбеђивала и Музеј примењене уметност", рекла је Гојковић.

Гојковић је навела и пример простора у "Бетон хали" који је додељен Музеју маргиналне и наивне уметности из Јагодине, у који је држава улагала одређена средства.

Како је рекла, идеја је била да то буде галерија музеја који се налази у Јагодини, али и ту је и дошло до крађе лифта, вредности између 15.000 евра.

"Нема никаквих трагова о томе, чак ни трагова обијања осим сведочења човека који је био задужен да чува тај простор. Просто је немогуће у том простору, који је покривен свим могућим камерама из околних ресторана и кафића, да нема никаквог трага. Лифт је огроман, неко је морао да види да се износи једна тако велика ствар", рекла је Гојковић напомињући да Министарство унутрашњих послова није урадило ништа поводом кривичне пријаве против НН лица.

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2