Ребаланс буџета за 2021. годину спроводи се како бисмо наставили борбу против пандемије, наставили са развојем привреде и растом животног стандарда грађана, али и улагање у капиталне инвестиције, изјавио је министар финансија Владе Републике Србије Синиша Мали.

У Народној скупштини почела је расправа о ребалансу буџета, а Мали образлажући ребаланс буџета истакао је да се спроводи из три разлога - наставка реализације трећег пакета мера помоћи, реализације плана "Србија 2025" и борбе против пандемије.

Истакао је да је трећи пакет мера помоћи грађанима и привреди вредан 257 милијарди динара и подсетио да је држава прошле године спровела два пакета мера помоћи.

Мали је навео да је укупна вредност та три пакета мера осам милијади евра.

Објаснио је да је држава одлучила да преузме највећи терет кризе како би сачувала производне капацитете и радна места.

Kада је реч о програму план "Србија 2025", Мали је подсетио да је он вредан 14 милијарди евра и да је то новац за капиталне инвестиције.

Ребалансом буџета је, рекао је Мали, до сада издвојено највише средстава у капиталне инвестиције.

На нивоу опште државе то износи 7,2 одсто БДП, додао је Мали.

Мали је нагласио да држава наставља снажну борбу против пандемије изазване вирусом корона и да је ребалансом буџета издвојен новац за набавку нових доза вакцина, али и улагање у здравствену инфраструктуру.

Међу њима су нова ковид болница у Новом Саду и нова фабрика вакцина.

"Ми ћемо бити једна од ретких земаља у свету која ће имати своју производњу вакцина", рекао је Мали.

 

Наплата прихода у првом кварталу боља за 50 милијарди динара

У првом кварталу ове године држава је планирала дефицит у буџету од 80,9 милијарди динара, а износио је само 23,5 милијарди динара, изјавио је Мали.

Мали је истакао да је Србија у првом кварталу имала бољу наплату прихода за око 50 милијарди динара.

"Упркос пандемији, огромној економској кризи у целом свету, а посебно у Европи, упркос томе што масовна вакцинација није завршена и не ради се толико брзо, наша земља је остварила не само пристојне, већ и изузетне резултате", рекао је Мали.

Истиче и да су повољна кретања у реалном сектору и да је индустријска производња у прва два месеца остварила стабилан међугодишњи раст од 2,6 одсто.

Указао је и да је производња у прерађивачкој индустрији на историјском максимуму.

"То је последица отварања великог броја фабрика у претходном периоду. То резултат који нам гура бруто домаћи производ напред и овакав резултат када је дефицит у питању", навео је Мали.

У прва два месец, такође, остварен је и раст промета у трговини на мало, као и спољно-трговинска размена.

Мали је рекао да су на основу свих тих резултата очекивања да ће у првом кварталу Србија имати пад бруто домаћег производа око 0,5 одсто, а био је планиран минус 1,3 одсто.

"То нам даје за право да са оваквим ребалансом буџета, структуром инвестиција и трећим пакетом помоћи, очекујемо да ћемо сигурно доћи до шест одсто раста нашег бруто домаћег производа", рекао је Мали и додао да Србија и даље циља да буде једна од најбољих у Европи.

Истакао је да тај резултат није случајан, већ да је настао захваљујући пакетима мера помоћи, које је држава спровела прошле године.

 

Ребалансом настављамо реализацију трећег пакета мера

Усвајање ребаланса буџета за 2021. годину је неопходно како бисмо наставили са реализацијом трећег пакета мера помоћи грађанима и привреди, изјавио Мали.

Мали је навео да је вредност тог пакета 257 милијарди динара и да подразумева помоћ готово за све грађане Србије, а да је посебно фокусиран на оне секторе који су највише погођени кризом.

Наводи да су неке од мера из трећег пакета помоћи - три пута по пола минималца за сва микро, мала, средња предузећа и предузетнике, 600 евра по аутобусу за превознике у наредних шест месеци, помоћ градским хотелима 350 евра по кревету и 150 евра по соби.

Запослени у туристичким агенцијама, рент-а-кар агенцијама, угоститељству, туристички водичи, али и самостални уметници добиће, уколико посланици усвоје Ребаланс буџета, два пуна минималца.

Kада је реч о директној помоћи грађанима, трећим пакетом мера предвиђена је помоћ за грађане на Kосова и Метохије и то 100 евра за све одрасле и децу, а 200 евра за незапослене пунолетне грађане.

Та помоћ ће се реализовати у сарадњи са Kанцеларијом за Kосово и Метохију и грађани из јужне српске покрајине неће морати да се пријављују за ту помоћ.

Помоћ од 60 евра добиће сви пунолетни грађани Србије који се пријаве у периоду од 28. априла до 15. маја на порталу Пореске управе.

Први део од 30 евра биће на рачунима грађана у мају, а други у новембру.

Такође, трећи пакет предвиђа поред 60 евра и додатних 50 евра за пензионере и додатних 60 евра за незапослене пунолетне грађане који су били регистровани на бироу прошлог четвртка.

Трећи пакет подразумева и помоћ привреди кроз две гарантне шеме, једна је продужетак прошлогодишње, а друга је нова за она предузећа која су у већим финансијским проблемима.

 

За улагања у инфраструктуру 430 милијарди динара

Мали је да држава никада више новца није издвојила за капиталне инвестиције него ребалансом буџета за 2021. годину.

Мали је навео да је вредност капиталних инвестиција на нивоу опште државе 7,2 одсто Бруто домаћег производа, односно 430 милијарди динара.

"Поређења ради, удео капиталних инвестиција у Бруто домаћем производу 2010. године био је 3,2 одсто, 2011. године 3,1 одсто, 2013. године само два одсто", рекао је Мали.

После фискалне консолидације, рекао је Мали, држава је тај проценат улагања у капиталне инвестиције повећавала.

Објаснио је да држава издваја толико новца за инфраструктру јер је она, како каже, највећи покретач раста једне економије.

Истиче да је изградња инфраструктуре предуслов за долазак инвеститора и подсећа да је Србија прошле године привукла стране директне инвестиције у бруто износу од три милијарде евра.

Мали наводи да је издвојен новац за наставак изградње четири аутопута - Прељина-Пожега, Моравски коридор, Рума-Шабац-Лозница, Сремска Рача-Kузмин, али и за почетак изградње нових као што су Дунавска магистрала, Фрушкогорски коридор, Ниш-Плочник-Мердаре.

"Само до краја године градићемо осам аутопутева у Србији, упркос пандемији и економској кризи", рекао је Мали.

Поред тога, наглашава да је издвојен новац за изградњу обилазнице око Новог Сада, Горњег Милановца и Лознице, као и за почетак изградње метроа у Београду.

Ребалансом буџета је, каже, дуплиран новац за Министарство заштите животне средине, а издвојен је и новац за почетак изградње канализационих мрежа и фабрика за пречишћавање отпадних вода од 3,4 милијарде евра.

Мали је нагласио да ребаланс предвиђа наставак великих улагања у здравство, односно за изградњу нове ковид болнице у Новом Саду, за наставак радова на Kлиничком центру Србије у Београду, за почетак реконструкције Kлиничког центра Војводина, за опремање Дома здравља у Борчи, реконструкцију великог броја општих болница и домова здравља широм Србије, али и за изградњу фабрике за производњу вакцина.

Поред тога, наглашава, издвојен је додатни буџет за Републички фонд за здравствено осигурање како би држава набавила довољан број вакцина и лекова у борби против короне.

Ребалансом буџета за здравство је издвојено око 417,7 милијарди динара.

Такође, издвојено је додатних 5,5 милијарди динара за пољопривреду, 100 милиона динара за ваучере, 300 милиона динара за развој филмске индустрије, наградни фонд од 350 милиона динара за наградну игру "Узми рачун и победи", а велика средстава су, рекао је Мали, издвојена за спорт и омладину.

Упркос ребалансу и трећем пакету мера помоћи, Мали наглашава да то неће угрозити макроекономску стабилност и да јавни дуг неће у односу на Бруто домаћи производ бити већи од 60 одсто.

"Држимо ниво Мастрихта, не желимо да тај ниво пређе 60 одсто", закључио је Мали.

 

 

Додатних 16 милијарди динара за пројекте у области екологије

Мали је изјавио да су ребалансом буџета за 2021. годину издвојена додатна средстава за екологију у односу на иницијални буџет и додао да су та средства увећана за 16 милијарди динара.

"Са осам милијарди динара у иницијалном буџету за екологију, ми смо сада у ребалансу буџета на 24 милијарде. Улагања у екологију су увећана три пута", рекао је Мали.

Од 16 милијарди динара, додаје Мали, четири милијарде динара налази се код Министарства за заштиту животне средине, а преосталих 12,1 милијарду динара код Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Новац који је издвојен, рекао је Мали, односи се на изградњу депонија у 28 локалних самоуправа, погона за пречишћавање отпадних вода у 65 локалних самоуправа и 73 локације, као и 169 пречишћивача и канализационе мреже за око 5.000 километара.

Додаје да код Министарства заштите животне средине налазе два највећа пројекта, а један од њих се финансира из кредита Банке Савета Европе у износу од 200 милион евра.

Мали наводи да ће од тог износа 77,6 милиона евра бити издвојено за првих шест општина за изградњу канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода.

Те општине су Бачка Паланка, Бечеј, Велико Градиште, Бабушница, Прибој и Бела Паланка.

Уговори за тих шест општина биће потписани у августу.

Затим, 57,5 милиона евра, рекао је Мали, биће издвојено за других седам општина - Пећинци, Лапово, Петровац на Млави, Темерин, Бољевац, Неготин и Димитровград, а уговори ће бити потписани у септембру.

До краја године биће потписани уговори за изградњу канализационе мреже и постројења у преосталих 14 општина у износу од 65 милиона евра.

Те општине су Рума, Нови Kнежевац, Рашка, Kопаоник, Осечина, Ивањица, Бач, Горњи Милановац, Нова Варош, Бајина Башта, Апатин, Србобран и Дивчибаре.

Мали истиче да је други пројекат за изградњу регионалних центара за управљање отпадом који ће покривати потребе 50 локалних самоуправа, а кредитор је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) у износу од 100 милиона евра.

Тај пројекат ће имати две фазе, у првој ће бити потписани уговори за 29 општина, а у другој за 21 општину.

У првој фази су, између осталих локалних самоуправа, Ваљево, Сомбор, Ужице, Нова Варош, а у другој Пирот, Пожаревац, Сремска Митровица, Инђија...

Мали је додао и да је у буџету за Министарство за заштиту животне средине обезбеђено и 200 милиона динара за куповину опреме за сакупљање отпада, 160 милион динара за изградњу трансфер станице у Kњажевцу и 160 милиона динара за изградњу трансфер станице у Новој Вароши.

Додаје и да је 90 милиона динара за изградњу заливних система у Новом Саду, 90 милиона динара за проширење депоније у Ужицу и санацију клизишта, 70 милиона динара за изградњу Пиротске градске депоније, 45 милиона динара за затварање несанитарне и дивље депоније у Kовину.

Мали истиче да Министарство грађевинарства има и додатни пројекат који држава ради са кинеском компанијом ЦРБЦ за изградњу канализационе мреже и фабрике за пречишћавање отпадних вода у 22 локалне самоуправе.

Општине у којима ће се са изградњом кренути ове године су Нови Сад, Ада, Мало Црниће, Kнић, Лазаревац, Сврљиг, Варварин, Власотинце, Бор, Kладово, Kрупањ, Лајковац, Мионица, Бања Врујици, Обреновац, Врањска бања, Владичин Хан, Врњачка Бања, Александровац и Ћићевац.

"У ове 22 локалне самоуправе се најбрже напредовало са пројектима. Само кроз овај пројекат са кинеским партнерима биће посао завршен у 65 локалних самоуправа, а укупна вредност целог пројекта је 3,2 милијарде евра", рекао је Мали.

Уз кредите Савета Европе и ЕБРД, значи да се 3,5 милијарде евра улаже у чишћење депонија, изградњу канализационих система, фабрика за пречишћавање отпадних вода, депонија, закључио је Мали.

 

Комуналне инвестиције у Новом Пазару, Сјеници, Тутину

Мали је рекао да ова власт гради оно што генерације иза нису успеле да заврше, указујући да је реч о канализационим мрежам и фабрикама за пречишћавање отпадних вода.

Мали је прецизирао да ће се у Новом Пазару из кинеског кредита финансирати изградња канализационих мрежа и фабрика за пречишћавање отпадних вода, укупне вредности 92,3 милиона евра.

Имате 110 километара канализационих цеви вредности 45 милиона евра и постројење за прераду отпадних вода у износу од 47,3 милиона евра, рекао је Мали.

Укупна улагања у Сјеници за канализациону мрежу и постројења за прераду отпадних вода су око 19 милиона евра, а када је реч о Тутину, вредност 74 километра канализационих цеви је 30,3 милиона евра, док око 38 милиона евра кошта изградња четири постројења за прераду отпадних вода.

У Пријепољу вредност 60 километра канализацоиних цеви је 26 милиона евра, док се 13,3 милиона евра улаже за два постројења за прераду отпадних вода.

Говорим о прелиминарним вредностима које су везане за пројекте чија израда је већ у току. Како је председник обећао, радови неће стати док се све ово не потроши и док се све не изгради, поручио је Мали.

Мали је навео и да ће се у трећем или четвртом кварталу градити регионални систем управљања отпадом Нова Варош који подразумева и Пријепоље и Сјеницу.

Регионални систем покрива 107.222 становника који генеришу годишње 26.000 тона комуналног отпада, рекао је Мали.

 

 

Извор: Танјуг