Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће од 1. јануара 2022. године сви субјекти у јавном сектору имати обавезу да примају, чувају и издају електронске фактуре, а постепено ће се та обавеза, како је рекао, уводити и за приватни сектор за који ће електронско фактурисање бити обавезно од 1. јануара 2023. године.

Представљајући Предлог закона о електронском фактурисању, Мали је рекао да је реч о системском закону који мења начин функционисања привреде по угледу на дигиталне фактуре које се као пракса већ спроводе у Европској унији и које треба да допринесу транспарентности и правној сигурности у пословању.

Према речима Малог, предложени закон подразумева да ће се постепено уводити обавеза рада издавања и примања електронских фактура за све оне привредне субјекте који су у систему ПДВ-а од 1. јануара 2022. до 1. јануара 2023. године.

Истакао је да ће коришћење система е-фактура бити бесплатно, а за оне привредне субјекте који желе да користе информационе посреднике они ће, како објашњава, то моћи да ураде, али ће њихов однос бити регулисан међусобним уговором, а не законом.

“Што се рокова тиче, овај ће систем да се уводи фазно од 1. јануара 2022. године. Сви субјекти јавног сектора биће у обавези да примају, чувају и издају е- фактуре између себе, Такође они који су у приватном имаће могућност да издају електронске фактуре јавном сектору уколико желе да раде са јавним сектором”, рекао је Мали.

Мали је навео да ће од 1. јула 2022. године субјекти приватног сектора бити оспособљени, односно морају да буду оспособљени да примају и чувају е-фактуре и од јавног и од приватног сектора.

“Од 1. јануара 2023. цео приватни сектор ће бити у обавези да прима и шаље е- фактуре”, поручио је Мали.

Мали је оценио да је то огроман корак напред за српску привреду, наводећи да више неће бити папирних фактура и печата.

Мали је навео да у овом тренутку у централном регистру фактура годишње има око четири милиона фактура, истичући да се не креће од нуле.

“На светском тржишту годишње се изда и прими 550 милијарди електронских фактура. Ово је процес који не смемо да пропустимо, допринеће и транспрентности и правној сигурности. Идемо у корак са светом”, навео је Мали.

Kада је реч о изменама Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, уместо 1. јула 2021. прописује се 1. јануар 2022. као датум почетка евиданирања е-фактура.

Образлажући измене Закона о осигурању, Мали је рекао да се њима решава нешто што је требало давно да се реши, а то је питање друштвеног капитала у друштвима за осигурање.

И даље, према његовим речима, у појединим друштвима као што су Дунав осигурање или Триглав постоји друштвени капитал.

“Законом се решава то питање где се друштвени капитал претвара у акцијски на следећи начин - 70 одсто тог капитала иде у корист Републике Србије, до 25 одсто запосленима и бившим запосленима кроз бесплатне акције и пет одсто иде акционарском фонду осим код Триглав осигурања с обзиром да је удео друштвеног капитала 0,12 одсто”, рекао је Мали.

Мали је подсетио да Устав не препознаје друштвену својину, те да ће се на овај начин коначно завршити и заокружити правна сигурност свих оних који послују са Дунав осигурањем, а њима омогућити да боље послују.

Акције ће, како напомиње, допринети активности на Београдској берзи.

За Предлог закона о регистру административних поступака Мали је рекао да је важан искорак напред, и да је то регистар који представља јединствен портал са свим информацијама које су потребне корисницима јавних услуга.

“Очекујемо да ћемо побољшати позицију наше земље на разним листама које мере доступност услуга јавне управе и елиминишемо простор за коруцпију”, навео је Мали.

Извор: Танјуг/РТС 2