Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић рекао је да је Закон о планирању и изградњи, чије су измене усвојене у парламенту, прогресиван закон, усклађен са директивама Европске уније и, што је најважније, штити грађане, и омогућава да се гради и да Србија економски јача.

Министар Весић је појаснио да ће се изменама Закона, између осталог, убрзати процес издавања грађевинских дозвола, а грађани ће бити знатно сигурнији, јер ће се обезбедити решење вишедеценијског проблема – да у случају евентуалне несреће, могу да наплате штету.

"Сећате се случаја Дубљанске улице 2009. године или Видовданске улице прошле године, ту није постојала никаква заштита станара. Они су могли да туже фирму, али у таквим ситуацијама, инвеститор оде у стечај и станари не могу да наплате штету. Сада ће инвеститори имати обавезу да пре почетка радова приложе полису осигурања од штете трећим лицима, чију висину одређује осигуравајући завод. Ако се деси несрећа, кроз ту полису осигурања грађани ће моћи да наплате штету", објаснио је министар Весић.

Додао је да рокови за издавање грађевинске дозволе остају као и до сада  28 дана, али је, рекао, сада већа одговорност оних који дозволе издају, јер није више само прекршајна, већ стриктна.

Указао је на то да инвеститор сада има обавезу да пре добијања употребне дозволе приложи доказ о кретању грађевинског отпада, што ће допринети смањењу дивљих депонија, јер без доказа да је отпад предат грађевинском оператеру неће бити ни употребне дозволе.

Министар Весић је истакао да се законом сада гарантује већа заштита објеката културе, јер су Заводи за заштиту споменика културе до сада често прегласавани, а објекти под заштитом, практично, незаштићени.

"Сада заводи имају право да приликом израде урбанистичких планова траже израду студије заштите објеката, која ће постати обавезни део плана и неће више моћи да буду прегласавани, а имаће и право на конзерваторски назор. На тај начин моћи ће да заштите све објекте у културно-историјским просторним целинама, а моћи ће да утичу и на изгледа фасада, како се не би угрожавао амбијент", рекао је министар Весић.

Као важну новину, издвојио је и увођење енергетског пасоша, јер, рекао је, када купују стан, грађани морају да знају енергетска својства станова, колико ће плаћати грејање и друге дажбине.

Појаснио је да постоје три рока за прибављање енергетских пасоша – три године за зграде у јавној својини, пет у власништву правних лица и 10 година за стамбене зграде, с тим што израду студије неће плаћати станари, већ јединице локалне самоуправе.

На констатацију да је опозиција имала највише замерке на одредбу о укидању конверзије уз накнаду, министар Весић је рекао да је опозиција, одбијањем да гласа за закон, показала да сматра да не треба боље заштити грађане, да не треба да постоје енергетски пасоши, да не треба да постоји више места са електропуњачима, ни у великим зградама, ни на пумпама.

Поновио је да је у Србији за 12 година, колико је важила одредба о конверзији уз накнаду, држава наплатила свега око 30 милиона евра, док је закључано око 5.000 локација, највише компанија које су у стечају.

"Оне не могу да намире раднике, нити повериоци, јер не могу да продају земљиште. Овако ће моћи то да учине, да намире и запослене и повериоце и да активирају локације. Тако ће се решити проблем оних који су градили пре закона у Бусијама, Алтини, Угриновцима, који ће моћи да се легализују, а људи који тамо живе су све, али нису тајкуни", рекао је министар Весић.

Како је додао, на око 5.000 локација, „откључаће“ се око 15 милиона квадрата за градњу, а ако се узме у обзир да је улагање по квадрату 700 евра, онда то значи да је БДП Србије до сада остао без 10,5 милијарди евра директног прихода. Навео је и да је држава у претходних 12 година, остала ускраћена и за 22,5 милијарде евра од промета некретнина, око 2,2 милијарде евра ПДВ-а и око 1,2 милијарде евра од пореза на добит.

И све то, рекао је, зато што је некоме пало на памет да се тако обрачунава са појединим привредницима.

"Закони се не доносе да се са неким обрачунавате, или у нечијим интересу, већ у интересу свих, а од ових измена корист ће имати сви грађани", нагласио је министар Весић.

Додао је и да ће инвеститори убудуће морати да приложе и банкарску гаранцију да ће стање околне инфраструктуре вратити у првобитно стање, а уколико то не учине, уместо њих, урадиће општина или град, управо од новца из те гаранције.

Појаснио је и предлог закона којим је предвиђено уклањање клима уређаја са фасада, што ће, навео је, важити само за заштићене зоне културно-историјских целина.

Министар Весић је навео да државне фирме у заштићеним културно-историјским целинама имају две године да уклоне климе са фасада, док је тај рок за оне који живе у заштићеним културним целинама три године.

"На споменику културе не могу да се држе климе на фасадама. Било је случајева да држава реновира фасаде и да оне одмах наруже климама. Тако чувамо наше споменике културе", рекао је министар Весић и додао да је прописан и рок од 10 година за јединице локалне самоуправе да пропишу како ће се то решити на зградама које нису под заштитом, али се налазе у ужем градском језгру уз помоћ грађанима.

Додао је да је новина и то што ће убудуће информације о локацији моћи да издају и нотари и друге компаније које могу да се баве пројектовањем, а имају одговарајућу лиценцу, као и то да ће сви објекти који се простиру на више од 10.000 квадрати морати да буду изграђени еколошким материјалима, у складу са свим принципима зелене градње.

"Срећан сам што је закон усвојен, јер овако штитимо грађане. Закон је прогресиван, напредан, прихвата све директиве ЕУ, штити грађане, омогућава да се гради и да земља напредује", закључио је министар Весић.

Извор: Танјуг/РТС 1