Стратегија за унапређење положаја старијих у Србији од 2024. до 2030. године, о чијем Предлогу је почела јавна расправа, према речима министарке за бригу о породици и демографију Дарије Кисић представља потпуно нови приступ старијој популацији која данас чини 22 одсто становништва Србије.

Претходне Стратегије биле су фокусиране на институционални смештај старијих, а ова, нова, има концепт усмерен на активно и здраво старење - на побољшање квалитета живота, међугенерацијску сарадњу и социјалну инклузију", рекла је Кисић за Танјуг у парламенту, пред почетак данашње јавне расправе о новој стратегији која представља акт посебне бриге, путоказ у свим активностима и радњама непоходним како би се поправио статус старијих суграђана.

Подсетила је да су знање и вештине старијих од огромног значаја за цело друштво.

Према њеним речима, Стратегија жели да укључи старију популацију у све сегменте доношења одлука како би функционисали на обострано задовољство, јер је друштву њихово знање и искуство од непроцењивог значаја.

"Оваква стратегија није постојала у нашој земљи", рекла је министарка Кисић и нагласила да су у изради предлога стратегије учествовале све надлежне институције, као и организације цивилног друштва, академске заједнице, Популационог фонда УН.

Стратегија ће, како је нагласила министарка Кисић, бити усвојена у циљу унапређења и побољшања квалитета живота положаја најстаријих што је један од приоритета Владе Србије и Министарства за бригу о породици.

Министарка Кисић прецизирала је да 22 одсто становништва у Србији чине старији од 65 година док је просечна доб грађана 43,2 године.

Додала је да се са феноменом старења популације суочавају све најразвијеније земље света због чега концепт усмерен на побољшање квалитета живота представља суштину и индикатор функционисања савременог друштва.

Министарка Кисић позвала је све актере да се укључе у јавну расправу како би донели што бољу и сврсисходнију стратегију и показали да смо друштво једнаких могућости и права за све.

Министарка Кисић рекла је да је, као министар за рад, уочила да је укупан проценат старијег становништва у геронтолошким центрима мањи од оних који су у радном ангажману.

Нашом стратегијом желимо да подигнемо на виши и бољи и другачији ниво бригу о старима, рекла је министарка Кисић.

Министарка Кисић је на почетку јавне расправе навела и да сама чињеница да је просечан животни век у Србији продужен, а која представља добар индикатор успешног здравственог система и неге старих, не може бити тако позитивна ако га не прати побољшање квалитета живота.

Извор: Танјуг