Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је данас на седници Скупштине Србије да наша земља одговорном спољном политиком чува националне интересе и позвао посланике да ратификују низ споразума које је Србија закључила са више земаља.

"Последњих неколико година развијамо сарадњу. Реч је о земљама које се на налазе у нашем непосредном окружењу. Велики број њих налази се на удаљеним меридијанима и контитентима. Ови споразуми који се налазе пред вама су сведочанство одлучности наше земље да настави генерацијама раније започето одржавање и развијање односа са земљама и народима широм света", рекао је Ђурић посланицима.

Како је истакао, то је у корист како наше спољне политика, тако и наших националних интереса, посебно када је реч о КиМ.

"Одржавање веза и контаката са земљама са којима данас ратификујемо споразуме представља директан економски интерес Србије и одржавањем односа са тим земљама представља компаративну предност Србије у односу на друге земље у нашем окружењу. Србија данас има импресивну мрежу пријатеља на међународној арени", нагласио је Ђурић.

Како је рекао, снагу и утицај те мреже читава наша јавност имала је прилике да види у неким од кључних момената историје последњих година.

Посебно је навео одбрану националних интереса поводом резолуцује о Сребреници која је требало, како је рекао, да читавом нашем народу стави жиг срама геноцидног народа и да нас додатно посвађа са свима.

"Захваљујући ангажовању председника Александра Вучића, али и целе дипломатске мреже, та резолуција претворена је у своју супротност. Тако је Србија на своју страну придобила више од 100 земаља чланица УН, а то је за нас била најтежа политичка тема", навео је Ђурић.

Ђурић је додао да не мора да објашњава шта одржавање веза са овим земљама за нас значи поводом АП КиМ.

"Србија данас има јасну већину држава на својој страни када је реч о УН. Успели смо другу годину заредом да спречимо Приштину да напредује кроз различите агенције УН и да мимо међународних конвенција приступи организацијама попут Савета Европе", истакао је Ђурић.

Додао је да национално одговорна спољна политика коју Србија данас води пружа баланс и омогућава да данас у Беогараду имамо 154 државе и међународне организације представљене на организационом састану за Експо у Београду.

"Због тога ћемо наставити да пред вас износимо такве закључке и предлоге зато што желимо да у Србију дође што више и политичких и економсих и културних представника дрззава са различитих меридијана", рекао је Ђурић.

Ђурић је нагласио да је Србија јуче ставила у систем функцију за еВизе,

"Од јуче грађани 47 земаља широм света могу да аплицирају онлине за визе Србије, без да прелазе и стотине, па и хиљаде километара до амбасада и конзулата. Могу на тај начин да стекну позитиван први утисак о земљи која улаже у дигитализацију и напредне технологије", рекао је Ђурић.

Додао је да с поносом истиче да је Министарство спољних послова постао први орган јавне управе који је увео дигитални печат.

"Захваљујући ситему за еВизе имаћемо и до 30 одсто више туриста из земаља са којима имамо визни режим", закључио је Ђурић.

Нови Закон о заштити ваздуха у складу са европским регулативама

Ђурић je рекао на седници Скупштине Србије да Предлогом закона о заштити ваздуха Србија хвата корак са европском регулативом.

Ђурић је, говорећи о том предлогу подсетио да је последњи Закон о заштити ваздуха наша земља усвојила 2009. године.

"У међувремену потребе, околности и регулативе су се мењале, али су се мењале и околности у нашој земље и околности у вези примене закона. ЕУ је од ступања претходне верзије закона иновирала ову регулативу читавим низом нових уредби, прописа и елемената којима се ниво заштите ваздуха унапредио на далеко виши ниво него у претходном периоду", навео је Ђурић.

Како је додао, наша влада одлучила је да са своје стране уради оно што је у њеној надлежности, па је предложила модеран европских закон који ће осигурати далеко транспаретнију и сигурнију заштиту и обезбедити виши ниво стандарда очувања здравог ваздуха.

Навео је да је током вишемесечног консултативног процеса и јавне расправе стигло више од 500 идеја и иницијатива, а након што је надлежно министарство усвојило више од 200 таквих иницијатива, пред посланицима се нашао предлог закона.

"Извршена је професионализација процеса мерења ваздуха кроз укључивање инспектора и повећање ефиксности, као и увођење обавезних рокова за доношење заштитних мера за заштиту ваздуха. Уведена је обавеза Агенције за заштиту животне средине да обавештава све у ланцу, укључујући јединице локалне самоуправе о стању квалитету ваздуху", истакао је Ђурић.

Објаснио је да то олакшава јединицама локалне самоуправе да предузму мере из своје надлежности, а да су предвиђене и констултације и учешће јавности у вези са предузимањем мера на локалном нивоу.

"Дефинисана је обавеза информисања јавности, што је једна од кључних ствари, тако да грађани јасно и у кратком року могу да добију све информација о стању квалитета ваздуха. Проширена је казнена политика и уведене су нове обавезе и забране као и детаљно регулисане казнене мере што омогућава примерену реакцију на сва кршења закона", навео је Ђурић.

Додао је да новим предлогом закона грађани могу јасно и у кратком року да знају ко крши закон.

Извор: Танјуг/РТС 2