Србија има пуне рафове, пуне робне резерве, контролисане цене животних намирница, субвенције за пољопривредне произвођаче у доба највеће кризе и притом је задржала економску стабилност, а подизање ПДВ-а не би била добра мера, изјавио је потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.

Мали је током расправе о ребалансу буџет за 2022. годину позвао народне посланике на одговорније расправе у парламенту које би обухватиле све сегменте, уместо једностраног критиковања.

Мали је појаснио да не мисли да је повећање ПДВ-а, а смањење акциза добра мера будући да би, како је оценио, такав потез погурао инфлацију.

"Не желимо то да радимо, желимо да кроз непромењењу стопу ПДВ-а сачувамо стандард грађана Србије“, рекао је Мали и истакао да не постоји начин да се овај порез подигне без истовременог повећања инфлаторних очекивања.

Мали је истакао да је основни циљ сваке мере заштита грађана.

"Пуне су нам продавнице, нема несташица намирница, ограничили смо цену основних животних намирница да бисмо заштитили грађане а уз све то смо помогли и привреди и младима и социјално угроженим категоријама. Тако поступа неко ко води одговорну економску политику“, рекао је Мали.

Мали је позвао народне посланике да прецизирају коју од ових помоћи државе би укинули како би преусмерили новац на неку другу страну.

Мали је подсетио да је буџет за пољопривреду пре десет година износио 25 милијарди динара док је данас за овај сектор намењено 78,1 милијарда динара.

Мали је истакао и да је држава повећала субвенције пољипривредним произвођачима, да је обезбедила јефтиније гориво за пољопривреднике, да се одрекла прихода како би пољопривредни произвођачи имали нижу цену ђубрива, те навео пример произвођача шећерне репе које се субвенционишу са 35.000 динара по хектару, да је издвојено 5 милијарди динара за субвенције произвођачима сунцокрета, 1,7 милијарди за субвенционисану цену горива.

"Уз све то смо помогли привреду, најстарије, младе, нисмо изоставили ниједан пројекат, нисмо дозволили утицај на квалитет живота грађана Србије, нисмо угрозили економску сигурност и први пут ће бруто домаћи производ Србије премашити 60 милијарди евра“, рекао је Мали.

Мали је додао и да је цена хлеба „Сава“ најповољнија у Европи, да је органичена цена меса, брашна, уља те да је држава уложила, како је рекао, огроман новац у робне резерве куповином соли, пиринча, пасуља и других неопходних намирница.

Гради се око 1.000 км канализационе мреже у Србији

Мали је изјавио  данас да су локалне самоуправе у Србији ликвидне и да из године у годину њихови приходи расту, али да упркос томе држава кроз пројекат “Чиста Србија” помаже изгардњу канализационе мреже, као и фабрика за пречишћавање отпадних вода.

Мали је прецизирао да се у две фазе гради око 1.000 километара канализационе мреже у око 30 локалних самоуправа.

“Тренутно се ради у Лазаревцу 25 километара, Велики Црљени 52 километра, Обреновац 98 километара, Сврљиг 6 километара, Кнић 34 километра, Лајковац 30 километара, Врање 141 километар, Нови Бечеј 47 километара, Нови Сад прва фаза 67 километара, Кладово 40 километара, Мионица 10 километара, Бања Врујци 8,5 километара, прва фаза у Крагујевцу 42 километра, Варварин 45 километара”, рекао је Мали.

Мали је објаснио да је улагање у канализационе мреже и фабрике за пречишћавање отпадних вода обавеза локалних самоуправа, али да је управо дао пример да држава помаже та улагања како би се побољшао квалитет живота грађана.

Када је реч о другој фази, Мали каже да се потписивање анекса очекује у наредних неколико недеља.

“Спремно за потписивање за другу фазу ''Чисте Србије'' су Владимирци 40 километара, Инђија 36 километара, Стара Пазова 87 километара, Ада 35 километара, Жагубица 31 километар, Прокуље 27 километара, Љиг 39 километара, Ћићевац - Сталаћ 59 километара, Врњачка бања 67 километара, Сопот 95 километара, Свилајнац 49 километара, Нови Сад друга фаза 26 километара, Лесковац 134 километра, Ваљево 78 километара, Суботица 60 километара…”, навео је Мали.

Мали је рекао да приходи локалних самоуправа из године у годину расту, наводећи да су они 2018. године износили 331 милијарду динара, 2019. године 358 милијарди, 2020. године 354 милијарде, 2021. године 400 милијарди динара, док је за 2022. пројекција од 441 милијарди динара укупних прихода локалне самоуправе.

“Веровали или не, скоро све локалне самоуправе у Србији су ликвидне. Тренутно на рачуну што у тзв. консолидованом рачуну трезора, што као депозит код пословних банака, имају 77 милијарди динара”, истакао је Мали.

Како је рекао, управо је то била политика актуелне власти, да ојача локалне самоуправе кроз довођење нових инвеститора, кроз отварање нових индустријских паркова и кроз њихово повезивање ауто-путевима јер, како каже, ту се запошљава локална радна снага.

Извор: Танјуг/РТС 2