Министарка за заштиту животne средине Републике Србије, Сара Павков, изјавила је данас да је Предлогом закона о заштити ваздуха проширена казнена политика, што је, како је истакла, грађанима Србије најзначајније јер су додате нове обавезе и забране.

Павков је на седници Скупштине Србије рекла да су детаљно регулисане казнене мере за све обавезе и забране у тексту закона које до сада нису биле прецизно дефинисане, као и да је боље и детаљније регулисана надлежност инспектора, што омогућава боље спровођење закона.

"Суштина је да је извршена професионализација процеса мерења посебне намене, повећане су консултације и учешће јавности у поступцима који се односе на доношење краткорочних акционих планова", рекла је Павков.

Подсетила је да Закон о заштити ваздуха није мењан од 2009. године и додала да је дугогодишња примена показала да је неопходна потреба за унапређењем текста важећег закона.

Одговарајући на критике посланика опозиције у вези са изливањем амонијака 2022. године, Павков је навела да је тада Министарство заштите животне средине, у сарадњи са Министарством за унутрашње послове и сектором за ванредне ситуације, поступило у складу са свим прописима и ангажовало Институт за рударство и металургију у Бору да изврши узорковање и испитивање воде у реци Нишави код Пирота, где је дошло до изливања амонијака.

И што се тиче ваздуха, додала је, тада је послата мобилна аутоматска мерна станица да може да прати из сата у сат каква је концентрација загађујућих материја на самом акцидентном месту и подсетила да прекорачења амонијака у ваздуху нису забележена током акцидента у Пироту.

На критике о превременим смртима због загађеног ваздуха, Павков је навела да је Светска здравствена организација у својим студијама приказала допринос загађења ваздуха као један од чинилаца који доприноси морталитету људи, кроз приказ процене доприноса квалитета на здравље људи.

"То је у питању само једна препорука Светске здравствене организације, а сви знамо да је препорука нешто што није обавезујућег карактера. И ја сада само постављам питање да ли ми више верујемо међународним организацијама са њиховим препорукама или нашој држави са регулативом која обухвата низ подзаконских аката у којима ви учествујете", рекла је Павков.

Павков је указала да је Србија у стратешком документу за заштиту ваздуха јасно дефинисала шта је смерница како би се дошло до пројекције смањења загађујућих материја до 2030. године.

"Тако да у овом моменту Србија има стратешки документ, има, надам се, ускоро нови закон о заштити ваздуха и те две окоснице регулативе нам отварају врата да можемо ускоро да усвојимо три кључна подзаконска акта која нисмо могли да усвојимо док не усвојимо овај закон, јер није било правног основа, а то се пре свега односи на граничне вредности које долазе из емисија великих загађивача, средњих загађивача и малих стационарних постројења. То је нешто што ће помоћи и оператерима који знају шта треба да раде у својим студијама и инспекцији, али и јединицама локалне самоуправе", нагласила је Павков.

Павков наводи да су од 2021. године у Србији системски и систематично пописиване све јавне установе у Републици Србији које имају проблем са загађењем ваздуха и тада су увршћени и објекти који припадају Министарству одбране.

На примедбе посланика из Новог Пазара, Павков је рекла да је у претходне четири године, од 2021. године, уложено 122 милиона динара у пројекте замене индивидуалних ложишта, замене котларница, пошумљавања, чишћења дивљих депонија и додељивања опреме за управљање отпадом.

Најавила је да ће се ускоро кренути са реализацијом најзначајнијег пројекта за побољшање аеро квалитета у Новом Пазару, а то је замена котлова у центру града, односно котларнице Бор.

Павков је истакла да су уложена огромна средства у изградњу трансфер станице у Новој Вароши, која је важна за управљање отпадом у том крају, где треба да се гради регионални центар за управљање отпадом.

Што се тиче Ваљева, како је додала, ускоро се креће са санацијом и рекултивацијом градске несанитарне депоније.

Подсетила је да је национални енергетски климатски план усвојен 2020. године и да траје до 2028.

Извор: Танјуг