Народна скупштина

ВУЈОВИЋ: ЗАКОН О КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА ЧУВА ОКОЛИНУ И ЗДРАВЉЕ

Закон о климатским променама ће допринети борби против климатских промена кроз успостављање система за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, рекла је данас министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић, образлажући у парламенту предлог овог закона.

Навела је да се са законом чека дуже од три године, откада је почео да се најављује и откада је припремљен први нацрт, јер је тематика којом се бави и коју решава изузетно сложена.

"Србија ће бити међу првим земљама на Западном Балкану која ће усвојити овакав закон и ми тиме потврђујемо да су питања из ове области дошла на високо место међу приоритетима Владе Србије", рекла је Вујовић.

Истакла је да је Србија опредељена да свој будући раст и развој базира на иновацијама и зеленој енергији и отварању нових, зелених радних места.

Вујовић је указала је да наша земља припада једном од најугроженијих региона у смислу утицаја климатских промена.

У том смислу је навела да је тренд раста средње годишње температуре у Србији већи него на глобалном нивоу, што је посебно уочљивио после 1980. године.

Истакла је да је Српска напредна странка наследила огромне проблеме у области заштите животне средине и да ће се са њима изборити као што се изборила и са проблемима у економији, великој незапослености и слично.

"Обавеза нам је да сачувамо земљу за будуће генерације а усвајањем овог закона показаћемо спремност да се суочимо са проблемима у климатским променама и да бринемо за грађане", нагласила је Вујовић.

Додала је да утицај климатских промена на грађане и привреду више не сме да се занемарује и да су екстремни климатски догађаји попут поплава, суша, пожара и топлотних таласа све јачи и учесталији.

Навела је и да се штете и губици у Србији које су изазвале елементарне непогоде и природне катастрофе од 2000. године до данас процењују на око седам милијарди евра.

Анализе су показале да негативни утицаји промене климе на бруто домаћи производ расту са порастом средњих глобалних температура при чему је више од 70 одсто губитака повезано са сушом и високим температурама док су други главни узрок значајних губитака биле поплаве.

Вујовић је указала да су утицајем негативних ефеката климатских промена, највише погођени здравље, пољопривреда, шумарство и водопривреда.

Према њеним речима овај кровни закон ће допринети борби против климатских промена, кроз успостављање система за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и система за повећање отпорности сектора који су највише погојени климатским променама.

"То ће се позитивно одразити и на привредни раст и развој, повећану конкурентност привреде, привлачење инвестиција, посебно у складу са стандардима и захтевима тржишта Европске уније", рекла је Ирена Вујовић.

Додала је да се Предлогом закона прописује израда важних стратешких докумената, који треба да се донесу у року од две године од усвајања Закона о климатским променама.

Реч је о стратегији нискоугљеничног развоја, Акционом плану за спровођење стратегије као и Програму прилагођавања на измењене климатске услове.

Ови документи, како је објаснила, имају за циљ да утврде смернице за економски развој праћен ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште у секторима енергетике, индустрије, пољопривреде, саобраћаја, грађевинарства и управљања отпадом.

Спровођењем Закона би се, навела је Вујовић, допринело побољшању стања животне средине, бољем квалитету ваздуха и здрављу грађана.

 

 

Извор: Танјуг/РТС 2