САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 19.04.2025.

Невена Ђурић

потпредседник Главног одбора Српске напредне странке

Здравко Понош, политички маргиналац и вечити губитник, наставља да шири своје ноторне лажи и патолошку мржњу према Александру Вучићу у покушају да се некако домогне пажње коју никада није заслужио ни по чему осим по издаји и политичкој бесмислености. Његове изјаве у интервјуу за подгоричку Побједу представљају врхунац лицемерја, параноје и отвореног позива на дестабилизацију Србије.

Овај бивши начелник Генералштаба, смењен са те позиције због неодговорности и деструктивног деловања, сада глумата месију демократије. А истина је да Понош никада није био за Србију. Он је увек био за туђу агенду. Био је војник НАТО интереса, чак и пре него што су прве бомбе пале. Током његове каријере, урнисана је Војска Србије: систематски, плански, са циљем да се српска одбрана сведе на нулу. Био је узор онима који су се стидели своје униформе, који су увек тражили газду на Западу.

А данас, када Србија јача, када је фактор стабилности, економског раста и политичког утицаја у региону, Понош очајнички покушава да се политички рециклира и изгради каријеру пљувањем по председнику Вучићу. И притом лажно оптужује председника Србије да је фактор нестабилности, док сам позива на улични хаос, подржава кампање у којима се политичари линчују на сваком кораку, а криминалци представљају као борци за слободу. Говори о измишљеном оружју против демонстраната, а ни једном не помене стварне екстремисте који су ломили Београд, палили Народну скупштину и нападали полицајце. Дезертер Понош заборавља да је ред основ сваке државе, или му је, ипак, једина војска коју признаје – НАТО?

Најапсурдније је када овај политички бедник оптужује Вучића да користи криминалце, док он сам седи раме уз раме са људима попут Маринике Тепић, чије су везе са криминалцима и нарко босовима добро документоване. Понош прозива Србију због наводне депортације хрватске држављанке, а сам никада није дигао глас када се Србима у Хрватској отимала имовина, када су прогоњени са вековних огњишта. Није чак ни остао да брани српску нејач у родном Книну, већ се, и тада, скривао у Београду.

Лицемерје Поноша је безгранично. Глуми борца за права, а ћути о политичком прогону Срба на Косову.

Понош је пројекат оних који желе слабију Србију - Србију без идентитета, без војске, без лидера. И ту је разлика кључна: док Александар Вучић гради Србију снажнију него икад, Здравко Понош би је најрадије предао амбасадама, волео би да се у њој нико ништа не пита без Брисела, Берлина или Вашингтона. Зато је важно јасно и гласно рећи: Здравко Понош је опомена. Опомена на оно што смо давно одбацили: поразе, понижење и назадовање. Његова политика је прошлост. Србија коју води Александар Вучић је будућност.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА