САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 08.04.2024.

Синиша Мали

потпредседник Главног одбора Српске напредне странке

Штета је што је Душан Никезић у тој мери промашио професију. Није био баш узоран ђак да би се успешно бавио јавним финансијама Србије, за то је потребно знање, али је, свакако, креативан са завидним нивоом развоја фикције, што би одговарало неком редитељском усмерењу. Штета.

Да поновим још једном, пошто му је тешко да запамти - нико никада није планирао, нити помињао приватизацију ЕПС-а, Никезићу. Је л' вас није срамота да толико лажете?!

То би била квалитетна научна фантастика. Лако ми је да замислим његово остварење под називом, "Вечера са инвеститорима", где се он у крупном кадру зноји више него на тв дуелу и са великом машном доноси Србију умотану испод пазуха уз речи - "Поклањам вам ово парче земље и ЕПС".

Даље смо, нажалост, већ видели пре 12 година. Јер у том филму је главни глумац, парадоксално, негативац и профитирају његове фирме и фирме његовог оца, консултантски бизнис "CES Mekon" цвета - док Србија вене. И док се на рачуне његовог шефа Драгана Ђиласа слива 619 милиона евра, до краја тог филма, Србија тоне у банкрот, јер те 2012. године у којој је смештена радња Никезићевог филма, нема на рачуну ни довољно новца за исплату пензија, нема инвеститора који би отворили радна места и фабрике, па грађани грцају у незапослености која достиже 25,9 одсто, а пензије просечне једва пребацују 200 евра док су плате незнатно "боље" са око 300 евра. Није чак то ни научна фантастика, више један хорор.

Све у свему, мучан један филм, гледали га грађани Србије и сећају га се одлично и, најважније - тај филм више нећемо гледати, Никезићу!

Али, у овим годинама када се Никезић опет бори да нешто снима, пошто је избачен из режисерске фотеље пре 12 година, даје филмске критике свега што је успешно у Србији у претходној деценији.

Србија, Никезићу, није више земља из тог филма. То је данас земља која се од ваших 33 милијарде евра БДП-а у 2012. години попела на готово 70 милијарди евра свега произведеног у једној години, на просек плата од скоро 820 евра и пензија од 390, са реално остваривим циљем да до 2027. године дођемо до просечних 1.400 евра плата и 650 евра пензија и минималне зараде. Ми не правимо филмске заокрете у којима публика плаче, на крају. Не, него водимо Србију кроз економски препород који траје већ 12 година и који нам привлачи инвеститоре, 4,5 милијарди евра страних директних инвестиција у прошлој години, које су нам даље отвориле више од 500.000 нових радних места чиме смо незапосленост спустили на око девет одсто, уз тенденцију даљег пада и наставка развоја.

Не, нећемо стати сада када смо пронашли модел развоја и извор раста, а то значи да имамо и председника државе који је угледан државник кога поштују председници других земаља, уважавају све релевантне међународне институције и организације, јер има о чему са њима да разговара, јер виде жељу да његовој земљи донесе добре вести, јер се бори за даљи раст.

Ако вам смета и посета Француској и његов сусрет са председником те земље Емануелом Макроном, морате пре било какве неосноване критике бар знати да је Србија данас на корак од инвестиционог рејтинга и да су сви инвеститори добродошли, па и француски. Свако ко доприноси расту и отвара нова радна места, доноси нове технологије, добродошао је у Србију, која ће са изградњом "EXPO 2027" комплекса постати највеће градилиште у Европи и у којој ће се 2027. године представити целом свету.

Са француским инвеститорима сарађујемо на неким од најважнијих српских пројеката као што су изградња метроа у Београду, управљање српским аеродромом "Никола Тесла", изградња енергане и санирање депоније у Винчи, и тако даље.

Планови улагања у Аеродром "Никола Тесла" достижу 1,5 милијарди евра, а до краја 2023. године већ је уложено 285,6 милиона евра.

А, са партнерима хвалимо успехе, а проблеме, ако настану, решавамо, не тапкамо у месту.

Депонија Винча је, пре уговора о јавно-приватном партнерству била црна тачка на европском континенту. Данас се тај проблем, који сте могли и ви да решите али нисте, решава. Направљено је постројење које омогућава да из отпада настаје енергија, а депонија се санира. И то је можда добра метафора за ову нашу "филмску" причу.

И тако даље, али је пријатељство две земље резултирало пројектима корисним по Србију.

А вашу политику смо, заједно са вашим мучним филмовима, оставили на депонији историје.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА