Тужно је, подмукло и неукусно служити се трагедијом и жртвама злочина у било ком циљу, а посебно у политичкој кампањи. Постоји ли дно, господине Небојша Зеленовићу, које можете да досегнете а да задржите зрно достојанства? Ваши поступци говоре да не постоји. Ни дно ни достојанство, а ни поштовање према настрадалима.

Прво су вашој групи трагедије из маја месеца послужиле да пролијете крокодилске сузе, збијете редове и увредите ожалошћене реченицом да „нико нема тапију на бол“. Убрзо сте се на улицама српских градова проводили уз музику и песму, тобож пркосећи и бунећи се због насиља. А наводно вас је туга ујединила. Онда су неки ваши копредседници и активисти хладили ноге у гуменом базену испред републичког парламента. Све под паролом ваше лажне неизрециве туге за изгубљеним животима.

Сада поново користите трагедију, овога пута из деведесетих година, да придобијете још који политички поен. Жалосно је, господине Зеленовићу, то што радите. А језиви су мотиви који вас покрећу. Не наслађујте се тугом, није људски. А шта ви, пак,о томе и знате, када у вама ни помисао о емпатији не постоји. Само проценти. А то је нечовечно.

Владимир Мићић
Члан Главног одбора СНС и потпредседник ГО СНС Шабац