САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 04.06.2025.

др Петар Петковић

директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије

На данашњи дан 2003. године у својој кући у Обилићу убијена је трочлана породица Столић, а починиоци овог монструозног злочина никад нису приведени правди.

Слободан и Радмила Столић и њихов син Љубинко зверски су мучени, а патолози су на њиховим телима пронашли вишеструке трагове тортуре, иако је кућа у којој је убиство почињено била запаљена како би се прикрили трагови злочина.

Као и у другим случајевима убистава Срба након доласка међународних снага на Косово и Метохију, починиоци нису идентификовани, иако је мотив злочина јасан: застрашивање потенцијалних повратника, као и малобројних Срба који су у том тренутку живели у Обилићу.

Таква злочиначка пракса, спонзорисана од стране екстремистичких и терористичких политичких структура у Приштини, кулминацију је имала непуну годину касније у мартовском погрому 2004. године, а политика етнички чистог самопроглашеног “Косова“ до данас је неофицијална владајућа идеологија приштинских сепаратиста.

Методичност и зверска безосећајност мучитеља нису биле мотивисане личним разлозима или користољубљем, већ су биле симптом дубоке и широко распрострањене мржње према Србима и шовинизма који су, не само толерисани, већ и потхрањивани и подстицани од стране појединих политичких структура.

Та идеологија мржње до данас живи и опстаје у политичким пројекцијама Приштине, која има јасан циљ да Срби нестану са Косова и Метохије, и то доказује свакодневна пракса Куртијевог режима на северу покрајине.

Здраво друштво не може се градити на мржњи и некажњеним злочинима, не може бити мултиетничности док злочинци слободно ходају улицама, нити може бити стабилног и одрживог мира и међунационалног поверења, и зато је неизоставно важно да злочини попут убиства породице Столић никада не буду препуштени забораву, а да политика некажњивости злочина буде замењена озбиљним и искреним суочавањем са прошлошћу.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА