Иако још званично није донео одлуку о изборима, Небојша Зеленовић већ је увелико у кампањи, али не предизборној. Зеленовић, наиме, већ данима покушава да деловима своје полураспаднуте коалиције, познате као Савез за Србију, објасни зашто их издаје и одустаје од бојкота. Наравно да неће отворено да каже да своје, више месеци, прокламоване ставове сада гази само да би покушао да задржи фотељу градоначелника и могућност да још неко време трпа у џепове паре Шапчана.

Зато, по већ устаљеном, њему својственом сценарију, прибегава најбруталнијим лажима и најфантастичнијим конструкцијама, које може да смисли човек који по сваку цену и упркос уништеној репутацији и кредибилитету покушава да задржи власт.

На пример, Шапчане поново упозорава на опасност од Сандокана, чију фамилију, конкретно брата, управо он, Зеленовић, запошљава у градском предузећу. Одлуку о изласку на изборе, коју наводно још увек није донео, Зеленовић правда и повољном медијском сликом у Шапцу где, како каже, на локалним телевизијама и новинама, сваки грађанин може да се информише о свему.

Заборавио је само да прецизира, да је предмет тог информисања само оно што ради Небојша Зеленовић и то без његових активности у вези са крађом из градског буџета. Али тако Зеленовић замишља слободу медија. У жељи да себи у случају пропасти на изборима, што је веома извесно, ипак обезбеди резервни положај у Савезу за Србију, Зеленовић вапи како није издао идеју бојкота. Само што ипак излази на изборе.

Осим што је јасно да својим наступима Небојша Зеленовић већ данима успешно спаја елементе трагедије и комедије у очигледно му омиљени жанр трагикомедију, јасно је и још нешто. Сви његови аргументи за излазак на изборе, одговор су на све гласније критике које на његов рачун изричу Вук Јеремић и Бошко Обрадовић, док иза сцене, редитељ комада Драган Ђилас гледа расплет драме, коју је сам и написао. Преко Зеленовића и сличних њему замислио је политику уласка у институције, док истовремено преко Јеремића и Обрадовића спроводи бојкот.

И док Зеленовић покушава да брани неодбрањиво, Јеремића и Обрадовића прави будалама, превиђа само једну ствар. Шапчани не да нису само публика у представи, него им уопште није ни смешно. А шта мисле о Зеленовићу, лоповима, политикантима и лажним бојкоташима показаће већ у априлу, на изборима, који ће Шапцу донети ново пролеће.

Извор: ГО СНС Шабац