Не зна се шта је тужније, то што опозиција очајнички претура по некада успешним и признатим именима из света спорта не би ли извукла још понеки глас подршке лудилу екстремне мајине, или што своју успешну играчку и тренерску каријеру некадашњи спортисти засене омаловажавањем сопствене државе, попут Веселина Вуковића.

И док се опозиција нада да ће подршка студентима дата баш од некадашњег легендарног рукометаша, нашег суграђанина Вуковића омасовити протесте у циљу покушаја насилног рушења власти, тачније борбе за личне интересе и фотеље, већинска Србија међу којима су и грађани који су аплаудирали добрим партијама на паркету Вуковића сада има прилику да гледа „патриоту“ на делу и пита се у која обећања издајничке опозиције је рукометна легенда поверовала и за које интересе се продала.

Блокаде утихнуле, очај евидентан. Студенти се враћају својим факултетским обавезама јер су сви захтеви већ одавно испуњени, а и потпуно су свесни да им вође блокада и протеста неће надокнати пропуштену наставу и финансијске трошкове уколико изгубе годину.

Схватили и студенти, а Веселин Вуковић још увек није. Таленат за спорт не значи успех на сваком пољу, родитељском, политичком, аналитичком. Чини се да је Вуковић заказао на сва три наведена, јер су Шолакови медији, који сада са одушевљењем преносе његову изјаву подршке студентима, пре годину и по дана пласирали вест да га је син претукао испред Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој улици.

Градски одбор СНС Шабац