САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 20.03.2024.

Небојша Стефановић

члан Председништва Српске напредне странке

Коалиција око Драгана Ђиласа потврдила је још једном да је не интересује ни демократија, ни Србија, ни парламент, него само насиље као једини начин да поново дођу до власти.

Својим рушилачким понашањем на седници Народне скупштине нису оставили никакву дилему зашто су ту - да лажима и насиљем пробају да уруше демократију у Србији и да тако коначно остваре свој сан о свргавању председника Републике Србије Александра Вучића, највеће препреке за њихов штеточински план.

Нажалост, за тај план имају подршку.

На срећу, немају је у Србији.

Имају подршку од оних изван Србије који не могу да се помире са тим да је наша земља јака, демократска и стабилна. Да се у њу враћају млади и стручни људи, јер су се уверили да је живот овде бољи него тамо где су отишли да га траже.

Јадно је када српски политичари, они који су поново покушали да од парламента направе поприште кафанске туче, траже заштиту у Немачкој, Аустрији и међу Албанцима на Косову и Метохији. А баш то су радили протеклих месеци, откад су на изборима још једном добили јасан одговор огромне већине грађана Србије да их не желе на местима на којима се одлучује о судбини Србије.

Имао сам ту велику животну част да будем народни посланик и председник Народне скупштине.

Кажем - част, зато што сам сваки дан који сам провео на тим високим дужностима, као и током читаве своје политичке каријере, добро знао коме сам одговоран. Искључиво нашем народу и никоме изван наше земље.

Ко то не може да схвати, онда се понаша као Драган Ђилас, Мариника Тепић, Мирослав Алексић и њихове колеге, који иду на ноге страним политичарима да их моле да их без избора и без гласова инсталирају за управнике Србије.

А када виде да нико осим њихово троје-четворо "пријатеља" странаца не прави проблем око избора у Србији, онда се њихов бес сели у Народну скупштину.

Једно је када су опозиционе партије очајне што су лоше прошле на изборима, а друго је кад лажу да су победили и траже од посланика-странаца да им донесу победу на тањиру.

Ово има своје име и у народним песмама, али и у закону, као једно од најтежих огрешења о државу и народ.

Србија, оваква каква је данас, а нарочито Србија будућности, смета Ђиласу и његовима у Србији и иностранству. Смета им зато што у таквој Србији нема места за њихов нерад и кукњаву. Они знају да немају шта да понуде у Србији у којој је на цени знање, вредан рад од јутра до мрака, поштовање народне воље и изнад свега љубав према својој земљи.

Њихова жеља је да се Србија врати у време када су они њоме управљали и када су је довели до просјачког штапа, са војском без плата и модерног оружја, када су пензионери били на ивици глади, а млади без будућности.

То је Србија чија је власт затворила очи пред противправним отцепљењем Косова и Метохије и, што је још горе, немо посматрала како оно покушава да добије нове одлике међународно признате државе, док се Срби исељавају.

Баш такву Србију желе њихови пријатељи из Приштине и из иностранства, јер су научили да са таквом Србијом имају посла док су Ђилас и његови били на власти.

Слаба, импотентна, неспособна да се брани, то је Србија које се радо сећају и помажу колико могу да се она врати.

Али нема повратка на такву Србију.

Предвођена Александром Вучићем, Србија је одавно прешла тачку од које нема повратка на старо.

Нема повратка на отимање Косова и Метохије, зато што је Србија стала у његову одбрану и у одбрану нашег народа у Покрајини.

Само огромном вештином и упорношћу председника Вучића питање Косова и Метохије враћено је за преговарачки сто, а било је склоњено са њега као завршена ствар.

Нико у свету више не помишља да о Косову и Метохији одлучује без Србије, а до тога смо могли да дођемо само огромним напором и упркос свим притисцима који су данас већи него икад.

Да председник Вучић није највећа брана независности Косова нико га не би нападао, ни у свету ни у Приштини, ни делови опозиције.

Да је све лепо предао на тањиру, као његови претходници, не би имао ко шта да му замери, напротив. Тапшали би га по рамену као што су тетошили неке раније председнике, био би миљеник.

Али проблем је што народ Србије не жели таквог лидера, него баш оваквог каквог има данас и зато му даје поверење какво до тада није виђено.

Политика председника Вучића је и брана незапослености, затвореним фабрикама и бежању из Србије у потрази за бољим животом.

Пре њега, свака кућа у Србији имала је по једног незапосленог, а онда је запослено пола милиона наших суграђана, а незапосленост је најнижа у историји, испод 10% и даље опада.

Стране компаније се утркују да инвестирају код нас, да отварају нове послове и радна места, зато што виде да се Србија развија невиђеним темпом и желе да буду део тог напретка.

Долазе и због стотина километара нових путева, гасовода, обновљене железнице и брзог интернета, због свега што је у Србији изграђено у последњих десетак година, захваљујући политици развоја, а не пропадања, политици богате Србије, а не опљачкане Србије коју су оставили.

Цео свет ће доћи у Београд и Србију на "ЕXPO 2027", у земљу која ће до тада још више бити измењена набоље.

Ово су превелики кораци да би Ђилас и његови могли да прате.

Превише је Србија одмакла од оне коју су оставили и за којом чезну, јер тада су били на власти.

И зато једино што им преостаје је саплитање, оговарање, тужакање по европским адресама, што је посебно дегутантно сваком часном човеку.

Преостаје им и да праве лом у Народној скупштини, баш као што су то радили и у центру Београда када су чули да су још једном до ногу поражени на изборима.

Насиље које желе да врате у наш живот неће проћи, колико год веровали да је то једини начин да се врате на власт.

Србија жели да настави да живи мирно, да вредно ради и да се развија, и зна добро ко то може да јој осигура.

Кад председник Вучић каже - Србија на првом месту, од тога не може бити чвршће и јасније гаранције да ће тако и бити.

То нису само речи, то је огроман досадашњи рад и вера у наше људе и нашу земљу који су је променили из темеља и вратили понос што смо њен део.

 

 

 

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА