САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 10.12.2023.

Милош Терзић

члан Председништва Српске напредне странке

Поред тога што су истина и чињенице на нашој страни, ствар кућног васпитања је не пљувати своју земљу и пребацивати кривицу на Србију због злочиначког бомбардовања наше земље у режији НАТО 1999. године. Управо је то оно што хрватски држављанин и НАТО слуга Здравко Понош не поседује, те је сходно томе увек спреман да у складу са наредбама које добија у србофобним амбасадама, равна ставове са ставовима политичког Сарајева, Загреба, Аљбина Куртија и осталих србомрзаца уз добро познату антисрпску реторику.

Све би дао највећи НАТО слуга, само да се Александру Вучићу на било који начин забрани политичко деловање, јер је свестан да га аутошовинисти попут њега Ђиласа и Маринике на изборима никада неће победити и да ће Србија 17-ог децембра изабрати сигуран пут у будућност уз одбрану српских државних и националних вредности на КиМ и у Републици Српској, што једино може да гарантује управо Вучић и тим Српске напредне странке.

Док Вучић ради, гради и подиже српску државу уз реализацију важних пројеката, на чији смо завршетак због морали да чекамо деценијама, баш попут Храма Светог Саве, Понош и лажни елитисти из београдског круга двојке своју кампању су свели на огољену мржњу према Вучићу и на бескрупулозне нападе на његову породицу. У принципу ништа друго, не знају и не могу да понуде, осим уништавања и разваљивања српске војске и државе по чему су лопови и криминалци попут Поноша и Ђиласа најпознатији. Да су се они ишта питали Храм Светог Саве никада се не би ни завршио, Београд би остао југословенско легло без развојног пројекта "Београд на води", али и без споменика родоначелнику српске државе Стефану Немањи.

А толико вољени шести октобар им је свануо када су нас оставили без армије, индустрије и излаза на море. Понош је уз подршку Влада које је чинио и СПС спроводио катастрофалну реформу војске и отерао више од 30.000 војних лица који су бранили ову земљу на улицу, а врхунац лудила и понижавања народа од стране бившег лоповског режима доживели смо 2008. када су само десет дана након формирања Владе са СПС, на Огњену Марију изручили Радована Караџића у Шевенинген, а затим на мирним протестима против изручења оних који су бранили Србију, убили Ранка Панића.

Да ће се сви удружити против Вучића само уколико буду имали прилику, да имају подршку страних обавештајних агенција, да састанче у страним амбасадама где им дају новац и шаком и капом, како би спровели уличну револуцију, то све знамо. И баш због тога, не треба нам никакав повратак у то тамно време и ружну прошлост. Србија то не да!  Једном су лопуже и политиканти попут Поноша и Ђиласа, зарад станова на Врачару преварили грађане Србије и никада више. Зато 17-ог децембра Србија не сме да стане, а једина гаранција за тако нешто јесте глас за Српску напредну странку коју својом мудрошћу и државотворном политиком персонификује Александар Вучић.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА