Вести

БРНАБИЋ: НИЈЕ ТАЧНО ДА СУ НОВИНАРИ БИЛИ ЗАКЉУЧАНИ

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да није тачно да су поједини новинари, као што су објавиле Н1 и Нова, били закључани на недавној конференцији где је представљан програм "Дигитална Европа" .

"Ово је пример манипулације тајкунских медија, јер нико није био закључан. Била сам шокирана када сам видела прилог у коме се каже да су новинари били закључани, а после им је то данима била тема", изјавила је Брнабић.

Навела је да на мање од један одсто догађаја на којима је она није предвиђено постављање питања новинара и то се, како је објаснила, ради да се не би скретало са теме, као што то бива када су новинарска питања укључена.

Тада се, како је Брнабић рекла, пита и пише о свему другом осим о главној теми. 

Овога пута, наводи, то се хтело избећи, јер је тема изузетно важна, пошто пројекат омогућава нашим институтима, компанијама да се пријаве потпуно равноправно са тимовима из земаља које су чланице Европске уније, а реч је о великој суми новца која до 2027. године износи 7,5 милијарди евра.

Брнабић је навела да се према снимку који има њен тим и који је и приказан у ТВ емисији где је гостовала, види да новинари нису били закључани, да су врата просторије где су сви били, била откључана и да су у сваком тренутку могли да изађу.

"Када се види њихов снимак, човек би помислио да су били закључани у некој собици, а нису. То је чиста манипулација, само да су дали широк кадар, какав ми имамо, видело би се да једна врата нису била закључана, већ су била откључана током целог догађаја", истакла је Брнабић.

 

У току је рад на доношењу сета медијских закона

Брнабић је изјавила да је у току рад на доношењу сета медијских закона.

"Прошле недеље сам имала више састанака са ресорним министром Михаилом Јовановићем. Виђали смо се буквално сваки дан. Имала сам састанак и са амбасадором ОЕБС Јаном Братуом. Министра Јовановића сам питала шта се дешава са медијским конкурсима. Знам да је министар обилазио све комисије и охрабрио их да раде без икаквих притисака. Верујем да је дошло доста пријава и верујем да ће се и то ускоро завршити", рекла је Брнабић.

Потврдила је да ускоро почиње јавна расправа о новим медијским законима која ће трајати колико буде потребно.

"Ја ћу учествовати у јавној расправи зато што су то важни закони. Надам се да ћу се током идуће недеље видети са свим медијским удружењима да разговарамо о нацртима ова два важна нацрта - закона о електронским медијима и закона јавном информисању и медијима. То ћемо урадити заједно са ОЕБС, који је наш дугогодишњи партнер у овој сфери", рекла је Брнабић и најавила сусрет и са представницима Савета за штампу.

Како је рекла, Савет за штампу би требало да има значајну улогу у креирању медијске стратегије.

"Желим да кажем да смо напорно радили. Радне групе су завршиле свој посао, а ми смо у међувремену усвојили још један важан закон - Закон о електронским комуникацијама на који се дуго чекало. То су та три закона која су предвиђена медијском стратегијом и онда ћемо да идемо даље у имплементацију медијске стратегије", рекла је Брнабић.

Признала је да овај посао није лак, јер постоји огромно неповерење пре свега од стране, како је рекла,  "тајкунских медија" и неких новинарских удружења.

"Ја ћу рећи да не постоји претерано поверење ни нас, представника власти, према њима", указала је Брнабић и оценила да је међусобно неповерење "камен спотицања у свему овоме".

Према њеним речима, пракса је показала да је тешко успоставити то поверење и зато је, консеквентно, тешко успоставити дијалог.

"Захваљујем свима који нам помажу у овом послу, пре свега ОЕБС који је прошао као бос по трњу када су дали предлог да се измени кривични закон и унапреди безбедност новинара. Тада су сва новинарска удружења то поздравила, али како смо кренули у јавну расправу напали су тај закон, рекавши да (председник Републике Србије) Александар Вучић покушава да уведе вербални деликт, иако ми нисмо имали никакве везе с тим, јер смо дали ОЕБС да то уради", предочила је Брнабић.

Навела је да је група амбасадора из скандинавских земаља које су најбоље у медијским слободама, похвалила те измене и допуне које је ОЕБС предложио, али без обзира на то, све је искоришћено за политичку борбу.

"Као што верујемо у независност судства и самосталност тужилаштва, тако верујемо и у независност медија, али то је нешто што је у овом тренутку прилично тешко постићи у смислу независности од утицаја газди или власника тих медија", рекла је Брнабић.

Како је рекла, бесмислене су оптужбе о утицају власти на медије са националном фреквенцијом када се анализира ко на њима гостује, а то се пре свега односи на Медијски јавни сервис.

"На РТС су отворенији за опозицију него за власт. У дебатним емисијама сви из опозиције су присутни на све теме. На Дневнику РТС имате покривање протеста у било ком граду или општини у Србији. Рекла бих да је на РТС наклоњеност према опозицији огромна и то је ок", рекла је Брнабић.

 

Оптужбе опозиције о Закону о планирању и изградњи небулоза

Брнабић је изјавила да је оптужба опозиције да је Закон о планирању и изградњи донет да би се продавали национални паркови, таква небулоза да не знате како да одговорите на то.

"Више ме плаши да је то искоришћено за додатне позиве на насиље од оних који кажу да се боре против насиља", рекла је Брнабић и додала да смо на протестима чули јуче и пре четири дана када је усвојен овај закон, да ће "пасти крв због њега".

"То није закон о експропријацији, то није закон којим се било шта приватизује, то није закон којим се било шта распродаје, то је закон о планирању и изградњи", нагласила је Брнабић.

Овакви закони треба да донесу још бржи економски раст,  јер је интенција да се брже издају грађевинске дозволе, али на транспарентнији начин, навела је Брнабић.

Према њеним речима, тај закон се може назвати зеленим законом, јер гарантује одређену покривеност зеленим површинама, да на сваком објекту имате електро пуњаче, гарантује стандарде који се тичу заштите културних добара, гарантује да сада, уколико треба да градите неке објекте у близини или реконструкцију на неком културном добру, ако не радите на начин на који је прописано и не чувате културна добра, да институције културе могу да зауставе радове, што никада није било.

Брнабић је рекла да се могу чути лажи да ће некоме нешто да одузме или да је председник Вучић пожурио да потпише тај закон да не би могли да се жале Уставном суду.

Брнабић је истакла да, без обзира да ли је тај закон потписан или не, ви можете да тражите од Уставног суда да преиспита уставност.

Тако су код Закона о финансијској подршци породицама са децом, тражили преиспитивање уставности, на пример удружење "Маме су закон"; Уставни суд је рекао да треба неке ствари да променимо и никакав проблем ту није био, навела је Брнабић.

Брнабић је рекла да је конверзија уведена тек 2009. године и да то не значи да су тек тада неке ствари усклађене са Уставом.

Према њеним речима, конверзија не постоји ни у једној другој земљи, ни у земљама бивше Југославије, и да су чак и економски новинари који су против власти навели да ће то ослободити огроман капитал, али да то не значи да ће се градити на свакој доступној површини, већ управо супротно.

Брнабић је рекла да је са некима од тих који се буне разговарала у петак касно увече телефоном, позвала их да дођу у Владу Србије да имају састанак, да чује шта је њихова мука и да заједно то реше, да разјасне одредбе закона.

Како је истакла, они су рекли апсолутно не, они нису за дијалог, они су само искључиво за претње и насиље.

Када је реч о Закону о заштити лица са менталним сметњама, у току је јавна расправа о њему, а Брнабић наводи да се предложеним допунама предлаже посебна психијатријска установа за бригу о деци са испољеним менталним сметњама и опасним понашањем, који ће ту бити упућени на основу мишљења конзилијума и задржани ради дијагностике и лечења.

Брнабић је рекла да ми немамо такве институције, да немамо такве психијатријске установе, да морамо да донесемо измене и допуне закона како би имали такву установу, где би могли да сместимо малолетног К.К. који је починио стравичан злочин у Основној школи "Владислав Рибникар".

То ће бити посебна установа, не само да се казне починиоци, већ да се лече и да се обезбеди сигурност свих осталих грађана у Србији, нагласила је Брнабић.

Како је рекла, то је оно што је обећано и свим родитељима убијене деце и свим родитељима у Основној школи "Владислав Рибникар" и свим грађанима Републике Србије.

"Непосредно након те трагедије смо то обећали и председник Србије Александар Вучић је са тиме изашао (у јавност). За то су потребне измене и допуне закона, и ја сам инсистирала да и то буде на јавној расправи зато што ми је важно да сви учествујемо у овоме и да имамо консензус у друштву", рекла је Брнабић.

 

 

Извор: Танјуг/ТВ Прва