У наставку дијалога с привременим косовским институцијама Београд ће тражити да у дело коначно буде спроведен Бриселски споразум којим је предвиђено формирање Заједнице српских општина.

На формирању ЗСО, која је темељ споразума потписаног у Бриселу 2013. године, инсистирају председник Србије Александар Вучић и шеф српске дипломатије Ивица Дачић у разговорима с европским и светским политичарима.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је да је идеја о формирању Заједнице српских општина кључни елемент Првог бриселског споразума. Истиче да ће Београд на сваки начин наставити да инсистира на томе да она буде успостављена како би се Србима на КиМ гарантовала ефикасна заштита колективних права.

„Приштина је, подсетићу, обавезу да омогући формирање ЗСО преузела пре 2.493 дана, и тврдоглавим одбијањем да то учини потпуно је обесмислила дијалог и изгубила кредибилитет чак и у очима оних од којих је до сада добијала бланко подршку. Од америчког амбасадора Ричарда Гренела стигла је порука да се од Приштине очекује безусловно укидање такси, и администрација председника Трампа, како изгледа, неће подржавати самовољу и каприце Приштине и њено бахато избегавање обавеза, нити замену такса другим видом баријера, попут некаквих такозваних реципрочних мера, јер, како истичу, у таквим условима, америчка улагања у овом региону неће имати очекиван ефекат”, рекао је Ђурић.

Наглашава да је Москва, разумљиво, доследна у својој традиционалној подршци Србији, а портпаролка МИП Русије Марија Захарова је пре неколико дана приметила да у Приштини нема никакве спремности на компромис и да се у програму Куртијеве владе ЗСО чак и не помиње.

„Остаје да видимо да ли ће свестрани притисак међународне заједнице на Приштину уродити плодом”, нагласио је Ђурић.

Седам година од када су тадашњи премијер Ивица Дачић, посредница Европске уније у разговорима Кетрин Ештон и премијер Косова Хашим Тачи потписали Бриселски споразум, никоме није јасно да ли је овај споразум мртав или је на апаратима за одржавање.

Тог 19. априла 2013. две стране ставиле су параф на нешто што је Србима на КиМ требало у блиској будућности да донесе заједницу најмање десет општина са српском већином јужно и северно од Ибра, а с овлашћењима у образовању, здравству, економском развоју, урбаном и руралном планирању.

Записано је да би регионалног команданта полиције за четири општине с већинским српским становништвом на северу покрајине требало да именују начелници тих општина.

Апелациони суд у Приштини би успоставио комисију у којој би већину чиниле српске судије и која би била надлежна за све већински српске општине.

Споразум је био и услов за почетак преговора Србије о чланству са Европском унијом. Данас, тек по који дипломата у Бриселу спомене примену споразума Београда и Приштине иако су се до пре коју годину утркивали да ко ће дати „громопуцателне изјаве” од тога да је ударен темељ стабилности и да почиње „ера помирења” или да је реч о историјском документу.

А Кетрин Ештон, „кума” овог споразума, навела је крајем прошле године да у њено време није било црвених линија и да од Србије није тражено да призна Косово, а од Косова да себе негира као државу.

Највећи проблем примени Бриселског споразума су косовски Албанци који намерно нису спровели ниједну одлуку.

Иако су током 2015. и 2016. званично говорили да је у току писање статута Споразума, на крају се испоставило да нису говорили истину и да нису написали ниједно слово.

Европске дипломате попут Јоханеса Хана и Федерике Могерини које су тражиле да Приштина испуни своја обећања су била исмејавана и понижавана од тадашњег премијера Косова Рамуша Харадинаја, док је опозиција која је победила на изборима 6. октобра - Самоопредељење и Демократски савез Косова отворено уз помоћ сузаваца и насилних демонстрација опструирали спровођење овог документа.

Извор: Танјуг/Политика