Србија води активну кампању да створи критичну масу подршке за чланство наше државе у Европску унију, у ту сврху председник, премијер, али и председница парламента и низ министара у влади спроводе месецима вансеријске напоре, истиче у интервјуу за "Политику" министар спољних послова Марко Ђурић. У прошлости је, као што се сећате, било разних обећања и рокова које су јавно износили не само наши државници већ и кредибилни политичари из Европске уније, подсећа министар Ђурић.

"Временом је услед низа фактора, да се изразим фигуративно, наша мета постала покретна, а повремено би она била и сасвим уклоњена", нагласио је министар Ђурић.

* Колико су реалне шансе да Србија испуни све критеријуме за чланство у Европску унију до краја 2026. године?

- Проширење Европске уније је сложен политички процес који почива на стратешким пројекцијама држава чланица и зависи пре свега од њихове политичке воље, а потом и од испуњености критеријума постављених земљама аспирантима и кандидатима. Србија је чврсто стратешки опредељена за чланство у Европску унију, и то опредељење темељимо на нашим економским и политичким интересима. Ми смо стари европски државотворни народ и место нам је за столом за којим се одлучује о будућности Европе. Важно је, међутим, нагласити да је наша амбиција да у Европску унију уђемо као истински пуноправан члан, односно да за заједничким столом имамо глас о темама од заједничког интереса. Ми ћемо, као што је и председник Вучић најавио, завршити оно што је до нас до краја 2026. године, а онда, када наше реформе буду комплетиране, терет одлучивања биће на самој Европској унији. Ја се искрено надам да ће у том тренутку постојати политичка воља да процес проширења Европске уније буде настављен. Наш је утисак да у овоме тренутку та воља постоји и настојаћемо да то искористимо на најбољи начин.

* У децембру, највероватније, неће бити отворен кластер 3 у преговорима са Европском унијом?

- Европска комисија већ три године даје позитивне препоруке за отварање кластера 3. Србија задовољава сва мерила за отварање кластера, и годинама је спремна за наставак преговора са Европском унијом кроз отварање нових поглавља, међутим, у самој Европској унији није било спремности за то. Разлози су бројни, од системских проблема унутар саме Европске уније који немају никакве везе са Србијом, преко чињенице да су поједине политичке структуре у неким земљама Европске уније и даље спутане старим и давно превазиђеним наративима о Србији, до тога да клима данашњих међународних односа обесхрабрује поборнике рационалног приступа теми проширења. Разуме се, било је и тренутака када и ми сами можда нисмо улагали довољно напора да све доносиоце одлука у земљама Европске уније, од парламената до извршних власти, речито и аргументовано уверимо да имају посла са једном суштински другачијом Србијом од оне коју су упознали у последњој деценији прошлог века. Данас веома предано радимо на томе да се наш глас и аргументи чују и тамо где смо колико јуче били политички и дипломатски невидљиви. Важно је и да као регион, будући да смо, када је реч о евроинтеграцијама, повезани истим или сличним амбицијама, користимо сваку могућност да агресивније покрећемо ову тему у међународним форумима. Регион, наиме, треба да заједнички лобира за оживљавање процеса проширења. За нас је суштински важно, без обзира на то да ли ће у Бриселу наши напори увек бити валоризовани у складу са нашим жељама, да наставимо процес спровођења наше реформске агенде, јер тај процес је сам по себи користан за Србију.

* Шта Србија може да очекује од Трампове администрације?

- Кључно је питање шта свет може да очекује од Трампове администрације. Постоје основе за претпоставку да ће уласком новог председника Сједињених Америчких Држава у Белу кућу доћи до крупних заокрета у америчкој спољној политици, што ће се посредно одразити и на Србију. Очекујем да ће бити уложени напори да се свет скрене са странпутице свеопште дестабилизације, што би за Србију и политички и економски било значајно, јер упркос томе што смо пронашли начине да нас међународне кризе погађају можда мање трауматично него неке друге, ми смо ипак део глобалних економских ланаца и стабилизација ситуације у свету је наш несумњиви интерес. Имамо, разуме се, и извесна очекивања када је реч о српско-америчкој билатералној сарадњи, али у овоме тренутку најмудрије је бити стрпљив и сачекати транзицију власти у Вашингтону.

* Колико је реално да нови председник Сједињених Америчких Држава посети Србију?

- Последњи амерички председник који је посетио Београд био је Џими Картер, далеке 1980. године. Потом је и 2016. године Џозеф Бајден био у Србији, али у својству потпредседника Сједињених Америчких Држава. Посете америчких председника јесу посебна ситуација у међународним односима, али Србија није ни толико мала ни безначајна да би овако ниска фреквенција посета на највишем нивоу била природна. Развој односа Србије и Сједињених Америчких Држава се у протеклих неколико година одвија веома динамично и у добром смеру, и ако је некада постојао тренутак да се отварање једне нове фазе у сарадњи наших држава и симболично крунише посетом америчког председника, онда је то овај тренутак. Сигуран сам да ће председник Трамп размотрити опцију да посети Србију, али да ли ће се то догодити зависи од читавог низа фактора. Србија би, у складу са традицијама српског гостољубља али и амбицијом за наставак унапређења односа са Сједињеним Америчким Државама, председнику Трампу приредила дочек какав не би могао да доживи било где другде у Европи.

* Колико је добра вишевекторска спољна политика коју Србија води захваљујући председнику Александру Вучићу?

- Позиција поштовања међународног права и промовисања међународне сарадње на равноправним основама, која је годинама карактеристика наше спољне политике, није више изолована појава на међународној политичкој сцени, већ политика за коју се опредељује све већи број земаља, и ми све лакше широм света наилазимо на саговорнике који деле такав систем вредности. У времену када постоје покушаји да се процес глобализације заустави и направи некаква нова блоковска подела света веома је тешко водити самосталну политику и притом бити и војно неутралан. Србија, иако мала и релативно скромних капацитета, настоји да буде глас разума у међународној политици. Мултивекторска политика коју помињете је само конкретизација и практична примена наших вредносних опредељења. Наш непобитни интерес је ширење мреже партнерстава и пријатељстава широм света. Ми смо самостална држава, водимо и водићемо самосталну политику. И у праву сте, инспиратор и креатор такве политике је председник Александар Вучић, а уверен сам да ће га будуће генерације и због тога памтити као једног од најуспешнијих политичара у српској историји.

* Да ли ће Срби учествовати на косметским изборима када се према њима спроводи апартхејд?

- Ту одлуку ће донети Срби на Косову и Метохији и њихови политички лидери, а Београд ће, као и увек до сада, поштовати њихову одлуку. Са друге стране, поставља се питање да ли ће Српској листи, као кључној политичкој организацији Срба на Косову и Метохији, бити уопште омогућено да донесе одлуку, јер Куртију није у интересу да Србе у Приштини представљају људи који се боре за српске државне и националне интересе. Њему су потребни послушни Срби и не занима га што такве не може да нађе међу онима који имају легитимитет и стварну политичку тежину. Видели сте протеклих дана паничне покушаје Куртија да Београд и Српску листу по сваку цену доведе у везу са саботажом на каналу Ибар-Лепенац, да би легитимне српске политичке представнике унапред дисквалификовао из изборног процеса, а подметнуо неке своје Србе.

* Како унапредити односе с Хрватском?

- Унапређење регионалних односа је један од приоритета наше спољне политике. То нема везе са југоносталгијом, већ са простом и фундаменталном чињеницом да земље нашег региона имају јасан интерес да политички и економски сарађују. Свако одступање од те логике може за последицу имати само успоравање економског раста наших држава. Хрватска је не само један од наших економски најснажнијих суседа већ и држава са којом имамо низ отворених питања и управо ћемо решавањем тих питања показати колико смо способни да направимо отклон од наслеђених проблема и усмеримо се ка некој другачијој будућности. Противници таквог курса, а има их и код нас и код њих, говориће вам о традиционалним анимозитетима или непремостивом стратешком ривалству, али то је само изговор за несарадњу. Уверен сам да трајни анимозитети не постоје, и да су они увек политички генерисани, тако да мора постојати и начин да се проблем реши другачијим политикама. Лично ћу учинити све да, када будем завршавао свој мандат, наши односи са Хрватском буду бољи од оних које сам затекао.

* Ни односи са Босном и Херцеговином нису какви би требало да буду?

- Из перспективе прагматичне политике добросуседске сарадње чију сам вам скицу управо дао, одговор на ово питање би требало да буде једноставан. Међутим, није. Отворена антисрпска позиција је нешто што појединим политичарима у Федерацији Босне и Херцеговине доноси гласове, и зато им недостаје снаге да будућност нашег региона сагледавају у једном сасвим другачијем контексту. Ми искрено желимо да са Федерацијом БиХ имамо једнако добре односе као са Републиком Српском, безрезервно подржавамо територијални интегритет Босне и Херцеговине и желимо да та држава функционише на дејтонским основама, на задовољство оба ентитета и сва три конститутивна народа. Не видим шта нам се у том смислу може приговорити. У протеклих годину дана Србија је од стране појединих екстремних политичара у Сарајеву више пута оптуживана за невероватне ствари, а заправо су управо ти појединци највећа претња стабилности Босне и Херцеговине. Нашим суседима желимо све најбоље и спремни смо за суштинско унапређење односа са Босном и Херцеговином, и надамо се да ћемо што скорије за то имати адекватне саговорнике.

* Како оцењујете политичку ситуацију у Србији?

- И у Србији највећа претња политичкој стабилности долази изнутра. Део недржавотворне опозиције користи сваку прилику да дестабилизује земљу. То је део макијавелистичке политичке тактике да се, без политике и програма, неко не бирајући средства наметне као политичка алтернатива. Делом је то, бојим се, и индукована политичка тактика којом неки спољни центри моћи настоје да зауставе Србију и обуздају њен економски напредак. На крају, грађани Србије су ти који одлучују ко ће и како управљати државом.

* Да ли сте задовољни мандатом амбасадора у Сједињеним Америчким Државама?

- Представљање Србије у Сједињеним Америчким Државама било је важно и драгоцено искуство и током мога мандата у Вашингтону су учињене многе важне ствари за Србију. Пре свега, покренут је српско-амерички стратешки дијалог, иако у једном дугом периоду суштинског политичког дијалога на релацији Београд-Вашингтон готово да није ни било. Купљена је нова зграда aмбасаде, реновирана је резиденција, удвостручен је број чланова српског кокуса, основан је Америчко-српски пословни савет у Вашингтону, наша дијаспора је покренута на политичку активност. Покренут је и читав циклус важних америчких инвестиција и пословне сарадње са Сједињеним Америчким Државама, од чега ће највише користи имати наша ИТ и друга високотехнолошка индустрија. Успостављени су важни политички контакти и канали комуникације, од чега ће, верујем, Србија тек имати користи.

Инсистирамо да међународна заједница будно надгледа истрагу на каналу Ибар-Лепенац

* Напад на канал Ибар-Лепенац у општини Зубин Поток на Косову и Метохији узнемирио је нашу и међународну јавност.

- Србија спроводи своју истрагу, али рано је да у било кога упремо прстом. Ми смо уређена и организована држава и у оваквим ситуацијама доказујемо своју озбиљност и кредибилитет. Међутим, свакоме ко уме да сабере два и два јасно је да Србија са диверзијом у Зубином Потоку нема никакве везе. И зато ћемо инсистирати да се ова ствар истера до краја, и Куртију нећемо дозволити да се, по принципу "пас лаје ветар носи", јефтино извуче из овог покушаја дестабилизовања региона. Инсистирамо да међународна заједница будно надгледа истрагу и да они који се поигравају миром и стабилношћу региона не буду амнестирани. Иначе, наша дипломатска мрежа је брзо, аргументовано и правовремено реаговала на подмукле нападе Приштине на углед Србије, и тако ћемо наставити да радимо и у будућности.

Извор: Политика