Најновија дешавања у Црној Гори у вези Закона о верским слободама указују на чињеницу да процес приступних преговора није имао јединствене критеријуме према Србији и Црној Гори, као државама кандидатима за чланство у ЕУ, посебно када је реч о мањинама и поштовању међународних стандарда и конвенција из ове области, изјавила је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

"Политика проширења и европских интеграција је мировни и добровољни начин повезивања европских народа у једну договорно градећу заједницу основних вредности, а у које спадају и поштовање мањинских али и верских права у Европи. Ту вредност би поред ЕУ требало да гарантују и политички стабилне институције држава кандидата за чланство, а које би требало да гарантују у оквиру владавине права, поштовање људских права и права мањина и које не злоупотребљавају верска питања за истицање политичке идеологије", рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је истакла да се на дискриминацији једног значајног дела грађана не може градити кредибилна политика регионалне сарадње, посебно када је реч о држави која је један од водећих кандидата за чланство у ЕУ, као што је Црна Гора.

Јоксимовић подсећа да је Србија једина земља која је у процес преговора морала да у оквиру поглавља 23 усвоји додатни посебни кредибилни Акциони план за остваривање права националних мањина, што није био случај са другим државама региона, које су у међувремену постале чланице ЕУ, као ни са Црном Гором као кандидатом за чланство, а које су исто као и Србија, мултиетничке државе.

"Једино је Србија била вољна да питање унапређења права националних мањина подигне на виши ниво, усвајањем таквог акционог плана, по чему је далеко испред свих осталих држава у региону, када је реч о поштовању међународних стандарда", рекла је Јоксимовић.

Ти стандарди се тичу јачања личног статуса и положаја припадника националних мањина, забране било ког вида дискриминације по верској и националној основи, заштите права националних мањина у области културе и медија, загарантованих слобода вероисповести, где су цркве и верске заједнице равноправне и слободне да самостално располажу имовином и уређују своју унутрашњу организацију и верске послове.

Такође се односе и употребе матерњег језика и писма у свим доменима рада и живота, образовања на матерњем језику, обезбеђивања демократске партиципипације припадника мањина, заступљености припадника националних мањина у јавном сектору и јавним предузећима, постојања кредибилних Националних савета националних мањина, као и јачање економског положаја припадника мањинских заједница.

Јоксимовић наводи и да Србија као држава кандидат активно доприноси јачању европских цивилизацијских тековина и регионалној сарадњи и да је усвојила посебан правни оквир за унапређење права националних мањина, којим се у целини доприноси делотворној и равноправној примени препорука Саветодавног комитета Оквирне конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина и "ECRI (The European Commišion against Racism and Intolerance, ECRI)."

"Ово је тема за све у региону, али и ЕУ која мора више суштинске пажње да посвети и другима, макар онолико колико је и од Србије тражено и очекивано, а са наше стране се кредибилно спроводи", рекла је Јоксимовић.

Извор: Танјуг