Најстарији грађани и ове године могу да очекују раст примања и то двоцифрен. Тачно колико, знаће се на јесен. Са растом цена ћемо се борити и наредних месеци, јер велики део инфлације - увозимо. Пред Србијом је реконструкција више од 2.000 километара пруга, али и обнова и градња још близу хиљаду километара путева.

С овим уверењима и обећањима пред читаоце "Новости" излази потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали, уз процену да ће привреда на крају ове године бити већа за најмање 2,5 одсто.

- Као што је већ и најавио председник Вучић, повећање пензија ће бити двоцифрено, али колико тачно ће оно износити знаћемо у септембру када ћемо, у договору са ММФ, имати тачну рачуницу усклађену са швајцарском формулом којом се водимо, а која као параметре за одређивање нивоа раста пензија узима раст плата и ниво инфлације. И од ове године су пензије кумулативно повећане 20,8 одсто, укључујући јануарско повећање, као и повећање од краја прошле године, а плате у јавном сектору су порасле 12,5 одсто. Повећање плата је пратио и приватни сектор тако да је просечна плата у децембру износила 718 евра. Циљ нам је да просечна плата на крају 2025. године буде 1.000 евра и од тога нећемо одустати. Најважнији нам је квалитет живота грађана.

* Кад смо последњи пут причали, навели сте да би од марта требало постепено да се зауставља инфлација. Остајете ли при тој прогнози, и може ли најављено повећање плата и пензија макар ублажити скок цена?

- Боримо се са увезеном инфлацијом и једноставно речено, светски економски проблеми прелили су се и на наше тржиште јер смо уско повезани са економијом Европске уније која је наш највећи спољнотрговински партнер. Оптимиста сам, али се у проценама и плановима увек водим песимистичним прогнозама како би се анулирали додатни негативни ефекти евентуалног погоршања параметара. Сви трпимо последице, то је неизбежно. Данас се у свету између земаља прави разлика само по томе како се ко носи са последицама кризе. Србија успева да одржи раст, успева да грађанима умањи ефекте инфлације повећањима плата и пензија, успева да обезбеди енергенте за функционисање свих система зависних од њих, успева да сачува економију.

* Већ дуго се обећава професионализација јавних предузећа, то је део и агенде са ММФ. Како ће се то спровести?

- У припреми је Закон о управљању привредним друштвима у власништву Републике Србије који је у децембру прошао јавну расправу и сада су у току усаглашавања. Он би требало да таргетира све суштинске проблеме у вођењу јавних предузећа. Нови закон уводи начело одговорности, јавности, ефикасности, економичности, поштовања правила конкуренције, дефинише циљеве централизованог власничког управљања, све у свему, прецизно дефинише корпоративно управљање. Очекујем да се Предлог закона нађе пред Владом у првој половини ове године, а по његовом усвајању ћемо коначно, надам се, решити ово важно питање. Време је да се и то оконча.

* Планира се нови инвестициони план до 2030. године. Колико је из овог актуелног до 2025. године, остварено?

- Последња новоизграђена пруга у Србији пре 2012. године била је пруга Београд-Бар, која је пуштена у саобраћај 30. маја 1976. године. Такође, до те 2012. године је реконструисан 31 километар пруга у Србији. Увек истичем овај податак јер он симболично осликава инвестициони амбијент Србије до пре десетак година. Посматрајући само железницу, од те 2012. године изграђен је 108,1 километар пруга, реконструисано је 781,5 километара и у току је реконструкција или изградња још 156,8 километара. Такође, у плану је 2.026 километара пруга за реконструкцију, изградњу и модернизацију. Тада ћемо моћи да кажемо да је овај посао завршен. Када је реч о путној инфраструктури, од 2012. године до данас јe изграђен укупно 381 километар ауто-путева и брзих саобраћајница, а тренутно се гради 502,7 километара путева. Притом, у плану за реконструкцију и изградњу имамо још 944,5 километара. То су заиста импозантни бројеви, који показују нашу потпуну посвећеност изградњи и обнови саобраћајне инфраструктуре. Истовремено, настављамо са изградњом метроа у Београду, са радовима на главној железничкој станици "Прокоп", изградњом Националног фудбалског стадиона, пројектом "Чиста Србија".

* Шта предвиђа нови план борбе против сиве економије?

- Борба против сиве економије је истовремена борба на више фронтова. Ухватили смо се укоштац са овим великим економским проблемом, имамо добре резултате, али нас чека још посла. У плану су јачање капацитета и координације инспекција у циљу ефикаснијег и ефективнијег надзора над сивом економијом, али и на процесуирање пријава из области сиве економије од стране прекршајних судова, како би се они који послују у сивој зони одвратили од понављања прекршајних радњи. Даље, унапређење положаја инспектора и инспекцијске праксе, јачање ИТ сектора и аналитичких капацитета Пореске управе у прикупљању и обрађивању података релевантних за ефикасније спровођење инспекцијског надзора, све уз јачање саветодавне функције као и даље јачање присуства и раширености безготовинских плаћања.

* Да ли је скоро рађено озбиљно истраживање колики је удео сиве економије у Србији и колико су актуелне мере дале резултата?

- Најзначајнији резултати који се могу издвојити у реализацији претходног Програма су завршена прва фаза развоја е-инспектора сa укључених 36 инспекција, од чега су 32 активне. Успостављен је и Контакт-центар републичких инспекција, преко кога је омогућено да грађани поднесу представке, путем онлајн формулара или телефонским путем. Изменама Закона о поштанским услугама оператерима је омогућена идентификација пошиљаоца, што онемогућава продају робе преко интернета нерегистрованим субјектима. Велики резултат је и усвајање Закона о фискализацији у децембру 2020. године, и његова потпуна имплементација од 1. маја 2022. године. Даље, аутоматизован је обрачун пореза и доприноса предузетника паушалаца, уведен је систем е-фактура од 1. јануара ове године, те усвојен нови Закон о јавним набавкама, којим се уводе електронске јавне набавке. Израђен је и нови портал јавних набавки и обучени су службеници за коришћење тог портала.

* Колики раст сада очекујете у 2023. години и ко ће бити његови носиоци?

- За 2023. годину пројектовано је реално повећање БДП од 2,5 одсто које ће у потпуности бити вођено домаћом тражњом. Повећање зарада, како у приватном тако и у јавном сектору, већа запосленост и стабилан раст пензија, резултираће наставком раста реалне личне потрошње који ће износити 2,5 процента. Биће додатно подржана наставком радова на реализацији инфраструктурних пројеката у области путне и железничке инфраструктуре, као и значајних улагања у енергетику. Очекујемо раст индустријске производње у 2023. години, пре свега услед активирања нових производних капацитета, али и очекиваног опоравка производње електричне енергије. Процењује се да ће раст забележити и грађевинарство, али и пољопривреда, за коју је пројектован раст од 6,9 одсто у 2023. години.

Председник Вучић се здушно бори за Косово и Метохију

* Да ли се ишта мења у динамици очекиваних директних страних инвестиција у светлу преговора о Косову и Метохији? 

- Надам се да не, Србија је показала да се здушно бори за очување свог територијалног интегритета, али уз економски напредак, јер смо много година пропустили управо због политике. Имамо председника који уме, зна и може да се избори за српске интересе на Косову и Метохији, да заштити наш народ тамо, али и да покаже свету да смо отворени за реформе, заинтересовани за економски напредак који већ остварујемо и који желимо да одржимо. Верујем и да нас инвеститори посматрају у том контексту, јер, да је другачије, ни прошле године не бисмо привукли 4,4 милијарде евра. Економија у канџама политике ни за кога није добра. 

Иза моје награде стоји труд целог Министарства финансија

* Добили сте награду НАЛЕД-а за Реформатора године, и то у години кризе. Шта мислите, шта је томе највише допринело?

- Рад. Иза ове награде је огроман рад и труд читавог Министарства финансија којим руководим и захвалан сам свима на доприносу, на разумевању свега што сам од њих тражио, на поверењу да знамо врло добро шта радимо. Хвала и НАЛЕД-у који је препознао да смо све то и спровели у години какву свет не памти. Србија је данас земља у коју долазе инвеститори, у којој се отварају нова радна места. И још важније, то је резултат који одржавамо, а не случајни једногодишњи, пролазни успех. Уз све ове процесе који су трајали и још трају, активно смо и правовремено пружили помоћ државе грађанима и привреди погођеној тешком кризом. Велика је част бити проглашен Реформатором године у таквој нашој Србији данас, у овим тешким годинама.

Извор: Новости