Вести

МАЛИ: СПОРАЗУМ СА ЕАЕУ ОТВАРА ТРЖИШТЕ ОД 180 МИЛИОНА ЉУДИ

Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је, образлажући у парламенту Предлог закона о потврђивању споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), да он предвиђа приступ тржишту од преко 180 милиона људи за око 99 одсто робе.

Мали је рекао да је на привредницима да те погодности искористе.

"Овим споразумом се не угрожава наш европски пут, јер Европска унија не само да је први спољнополитички циљ Србије, већ је и први спољнотрговински партнер са којим остварујемо 65 одсто укупне трговине, док је са земљама ЕАЕУ тај проценат око седам одсто“, рекао је Мали.

Министар је нагласио да треба да се има у виду да се око 90 одсто укупне трговинске размене Србије са земљама ЕАЕУ односи на Русију.

"Споразум са ЕАЕУ није користан само за наше привреднике који послују са земљама ЕАЕУ, он је истовремено и важан мотив за долазак страних инвеститора и улагача“, рекао је Мали.

 

Око 43 милиона евра за предузетништво и науку

Мали је изјавио да ће 43 милиона евра која су предвиђена Предлогом закона о потврђивању споразума о зајму с Међународном банком за обнову и развој, бити уложено у развој предузетништва, Фонда за науку Србије и научно истраживање.

Мали је, образлажући тај Предлог закона у парламенту, подсетио да је наведени споразум о зајму потписан крајем прошле године у Београду.

Мали је објаснио да пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији има за циљ унапређење релевантности и изврсности научног истраживања, и иновативног предузетништва и приступа финансирању у циљу раста предузећа, као начин давања доприноса расту и конкурентности Србије.

Према његовим речима, за подршку Фонду за науку издвојено је 22,5 милиона евра, за реформе иснтитута за истраживање и развој осам милиона евра и за програм сарадње са српском научном дијаспором 3,5 милиона евра.

На данашњем дневном реду заседања Скупштине Србије је и Предлог Закона о потврђивању споразума о зајму за пројекат изградње топловода Обреновац - Нови Београд, између кинеске Еxпорт-Импорт банке, као зајмодавца и Републике Србије, коју заступа Влада Републике Србије поступајући преко Министарства финансија, као зајмопримца.

Мали је рекао да уговорена цена пројекта износи око 193 милиона евра, а да је износ кредита око 164 милиона евра, што представља 85 одсто цене уговора.

Мали је напоменуо да се почетком рада на топловоду Обреновац - Нови Београд постиже апсолутна поузданост рада система даљинског грејања Београда.

Испорука топлотне енергије из Обреновца трајно ће решити и проблеме који се појављују неколико последњих година, а везани су за краће хладне периоде током маја и септембра и потребу за грејањем и ван периода грејне сезоне.

Такође, навео је да ће се изградњом топловода доћи и до смањења штетних емисија из постројења "Београдских електрана", што ће довести до изузетног побољшања у очувању животне средине и чистог ваздуха.

 

Споразуми као наставак иницијативе "мини Шенгена"

Мали је рекао да се потврђивањем Споразума између Србије и Северне Македоније о узајамном признавању квалификованих услуга од поверења наставља спровођење иницијативе председника Александра Вучића "мини Шенген" која се односи на већу привредну и економску сарадњу између земаља на Западном Балкану.

Мали је оценио да би потврђивање Споразума требало да има утицаја на привредне субјекте обе земље који ће у међусобној пословној сарадњи прећи на електронско пословање, које је брже и ефикасније од класичног.

"Међусобно признавање такође значи да ће грађани и привредни субјекти из једне земље моћи да користе онлајн услуге друге земље, односно моћи ће да се идентификују путем својих шема електронске идентификације који су подједнако прихваћени у обе земље", истакао је министар.

Министар је рекао и да ће онлајн услуге једне земље бити доступне и у другој земљи што ће позитивно утицати на привредни развој обе земље.

Мали је образложио и Предлог закона о потврђивању додатног протокола 6 о трговини услугама споразума о измени и приступању споразуму о слободној трговини у Централној Европи.

"Смисао и основни мотив за унапређење међусобне сарадње и ближе повезивање у нашем региону јесте укупан развој и модернизација наших друштава, односно добробит свих наших грађана", навео је Мали.

Мали је објаснио да је циљ да сви наши грађани лакше комуницирају, да се лакше повезују, путују, проналазе посао и да купују производе из непосредног окружења без непотребних намета.

Истовремено, нагласио је Мали, Протокол 6 Споразума ЦЕФТА односи се на либерализацију трговине услугама, а на тај начин проширују се могућности за унапређење економске сарадње у региону Западног Балкана.

"То је управо један од најважнијих циљева и идеја водиља иницијативе коју је недавно покренуо председник Републике Србије Александар Вучић, заједно са премијерима Републике Албаније Едијем Рамом и Републике Северне Македоније Зораном Заевом", истакао је Мали.

 

 

Да деци оставимо стабилну и здраву будућност

Мали је изјавио да су јавне финансије потпуно стабилне, наводећи да је учешће јавног дуга у БДП-у око 48 одсто.

Мали је рекао да Србија већ другу годину има раст БДП-а више од четири одсто, да се већ четири године бележи суфицит у буџету, док се јавни дуг и стопа незапослености смањују.

"Имамо програм Србија 2020-2025 који подразумева инвестиције од 14 милијарди евра у инфраструктуру, младе, здравство, образовање, што ће променити нашу земљу, а стопе раста биће веће да деци оставимо стабилну и здраву будућност”, рекао је Мали.

Мали је подсетио да је учешће јавног дуга у БДП-у пре само шест- седам година било 77, 78 одсто, а још већи проблем био је тај што је учешће јавног дуга непрекидно расло.

Мали је оценио да је то била последица неодговорне политике претходне власти која се без разлога задуживала, узимала скупе кредите, а економија је пропадала.

“Имали су негативне стопе раста, дефицит у буџету, све оно што је уништавало животни стандард грађана Србије и умањивало перспективу наше земље, а њима се преливало у џепове. Знате и сами колико је фирма Драгана Ђиласа приходовала само током његовог мандата док је био градоначелник, реч је о цифра од око 619 млииона евра”, рекао је Мали.

Мали је навео да је тај новац ишао у Ђиласове џепове, док су град Београд и Република имали рекордне дефиците и “рупе у буџету”.

Према речима Малог, последица финансијске консолидације је да кредитни рејтинг Србије расте из месеца у месец и из године у годину.

“Пре само неколико дана имали смо два важна догађаја у јавним финансијама која ће остати уписана. Емтиовали смо двадесетогодишњу обвезницу у еврима с приносом од само три одсто, а пре два дана, први пут у историји нашег финансијског тржишта, емитована је дванаестогодишња динарска обвезница, а добили смо каматну стопу од само 3,4 одсто”, рекао је Мали.

Мали је подвукао да то говори о стабилности финансија и управљању јавним дугом, али и погубном економској политици ових који хоће да се врате на власт.

 

 

Извор: Танјуг/РТС