Већ четврту годину МДУЛС помаже отварање јединствених управних места, где под једним кровом корисници могу да заврше више послова, без одласка од једне до друге зграде. 

- Кроз систем стручног усавршавања у јавној управи Србије прошло је више од 12.000 запослених. Само у претходној години више од 10 милиона пута институције у Србији користиле су сервисну магистралу за електронску размену података, што значи да толико пута грађани нису ишли физички, од шалтера до шалтера. Да би се још више промовисао приступ "само једном" или "на једном месту више захтева", Министарство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) већ четврту годину помаже отварање јединствених управних места, где под једним кровом грађани могу да заврше више послова, предају неколико захтева, без одласка од једне зграде до друге. Од 2018. године до данас отворено је 14 таквих управних места, а за овај пројекат до сада је издвојено 157 милиона динара. Новина је да се ради и на обучавању грађана, пружању помоћи онима који желе електронски да обаве неку услугу, а за то немају услове. Актуелна је и модернизација службеничког система на локалу која се спроводи са Саветом Европе више од две године, кроз програм "Управљање људским ресурсима у локалној самоуправи – фаза 2". Марија Обрадовић, министарка државне управе и локалне самоуправе, подсећа да је основан Српско-корејски информатичко приступни (СКИП) центар у којем грађани могу да рачунају на бесплатно коришћење високо технолошки опремљеног простора, рачунаре за обуке, као и на бесплатне обуке.

- У том центру грађани могу да потраже и помоћ за електронске услуге које желе да обаве, ако немају такву врсту ИТ писмености. СКИП центар постоји у Београду, а у плану је отварање истог и у Нишу, рекла је Обрадовић.

* Грађани желе да, када дођу у општину, добију оно што им треба, и то брзо и ефикасно. Доста се тога променило, али још постоји она фамозна "фали ти један папир" или упућивање на више републичке инстанце. Како то променити?

- Промене су већ начињене. Практичан пример је постојање могућности да све завршимо на једном (електронском) месту на порталу е-управа или на једном физичком месту. То је сваки шалтер управе, где су службеници законски обавезани да размењују податке из службених евиденција. Другим речима, они не смеју да враћају грађане и моле их да донесу податке које држава као целина већ има о њима, као рецимо изводе из матичних књига рођених, умрлих, венчаних, пребивалиште... Било да су евиденције електронски повезане или податак мора физички да се тражи, службеник је у обавези да у року прописаном законом прибави све податке за одређени поступак.

Додатна корист, која се нарочито показала добром у ситуацији смањеног кретања у условима епидемиолошке кризе јесте и то што све може да се заврши електронским путем.

Статистика из годишњег извештаја о спровођењу реформе јавне управе за претходну годину показује да, иако је иницијално планирано 80.000, више од 320.000 грађана и 13.000 привредних субјеката добило је е-сандуче, а 225.000 примило је бар један документ до марта 2021. године. Систем се, дакле, полако уводи да нам омогући ефикасније остваривање захтева грађана, али је потребно да више радимо на промоцији постојећих решења, подизању знања и свести грађана о томе шта постоји на терену.

* Годинама се говори о реформи јавне управе и досад је много тога постигнуто. Шта је најважнији елемент реформе јавне управе на локалном нивоу?

- Реформа јавне управе у свом средишту има грађане и њихово задовољство услугама које им држава пружа. Да би се то спровело у дело потребно је да имамо професионалне службенике који пружају квалитетне услуге и стога смо радили на модернизацији службеничког система на свим нивоима. Све је почело још 2016. године када је створен законодавни оквир којим је уведен потпуно нов модел службеничког система. Он је омогућио стварање новог система звања службеника који подржава њихово каријерно напредовање. Уведена су правила за спровођење конкурсног поступка за пријем у радни однос и прописи за оцењивање службеника, све да би њихов рад био правилно вреднован, као и систем планирања кадрова и стручног усавршавања. Од тада до данас свим јединицама локалне самоуправе обезбеђена је подршка кроз израду 80 модела аката који треба да имају у области управљања људским ресурсима.

* Заједно са Саветом Европе, МДУЛС већ две године ради на модернизацији службеничког система на локалу. Шта је до сада урађено, који су главни резултати?

- Са Саветом Европе радимо на другој фази програма "Управљање људским ресурсима у локалној самоуправи – фаза 2", којом подржавамо више од 50 јединица локалне самоуправе да ојачају своје административне капацитете. Донет је велики број стратешких докумената, закона и других прописа. Криза због ковида показала нам је не само да смо на правом путу, већ и да смо као држава, као грађани, способни да електронски комуницирамо. Увођење најсавременијих е-стандарда и е-услуга показало је пуну оправданост. Посебну пажњу посветили смо изградњи новог система стручног усавршавања запослених у јавној управи Србије. Уведени су јединствени критеријуми, мерила и стандарди у стручно усавршавање. Основали смо и Националну академију за јавну управу (НАЈУ), као централну институцију система стручног усавршавања у јавној управи Србије. Само у 2020. године програме обука похађало је више од 12.000 запослених у јавној управи.

* Из канцеларије Савета Европе у Београду често говоре о томе колико је важно стручно усавршавање запослених на локалу. Они и сами траже едукацију да би боље обављали свој посао. Из којих области највише желе усавршавање, шта је то што сматрају да им недостаје?

- Потребе запослених за стручним усавршавањем су разнородне и веома комплексне. Постоје општи и програм обуке руководилаца, које припрема НАЈУ, а доноси Влада Србије, у којима запослени могу да унапређују своја знања у области примене прописа, европских интеграција, добре управе, управљања финансијама у локалној самоуправи, пројектима или људским ресурсима, инспекцијског надзора, заштите животне средине... Посебна пажња посвећује се и развоју језичких, дигиталних и личних вештина. Поред ових програма, органи јединица локалне самоуправе спроводе и посебне програме, а потпуна новина су секторски посебни програми обуке које министарства доносе и спроводе за запослене у јединицама локалне самоуправе. Један такав програм с успехом спроводи и МДУЛС, а намењен је матичарима који на годишњем нивоу решавају и до неколико милиона захтева у области личног статуса наших грађана.

Извор: Политика