Тренутна ситуација на Косову и Метохији означена је као најтежа до сада, а директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије др Петар Петковић упозорава да премијер приштинске владе Аљбин Курти нема самоконтролу и да је спреман да се понаша и као камиказа, рачунајући на заштиту одређених светских сила. Петковић објашњава да је Савет безбедности Уједињених нација место пред којим се мора покренути питање "Куртијевог насилничког похода на српски народ", јер, ако се то не догоди, то би било ништа друго до јавно признање да међународно право не постоји и да оно никога не обавезује. Последњи у низу инцидената био је још један улазак косовске полиције на територију централне Србије, о чему је Петковић обавестио јавност, али и међународне факторе.

* Шта је сврха или циљ таквих акција Приштине? Какву реакцију очекујете од међународне заједнице, с обзиром на то да су у претходном инциденту припадници косовске полиције ухапшени, па пуштени?

- Јасно је да Куртијеви специјалци на подручје централне Србије не упадају да би брали печурке или зато што им отказују кочнице, па не могу да се зауставе на административној линији. Они ту немају шта да траже и њихови покушаји вршљања по централној Србији директно су кршење Резолуције 1244 и Војнотехничког споразума из Куманова. Да ли сте приметили да се ни Курти ни Свечља нису оглашавали овим поводом, јер их докази српске полиције демантују и разобличавају њихов план. Реч је о провокацијама које су саставни део Куртијеве стратегије подизања температуре, а крајњи циљ је изнуђивање одговора Београда и сукоб Србије са НАТО. И када клинци праве дружине на улици, увек у тим групама има неки најситнији деран који се крије иза снаге својих другара и иде около и заподева кавге. Е такав вам је и Курти, мали и безначајан, али рачуна на то да ће га у свакој прилици од одговора оних које малтретира спасити неко ко је на западу и старији и јачи. Тај човек се просто руководи инфантилним или адолесцентним нагонима и комплексима, а то значи да нема самоконтролу и да је спреман да се понаша и као камиказа, рачунајући на то да ће одређене светске силе да ускоче и да га заштите. Та Куртијева дрскост се преноси на његове најближе сараднике, попут Џељаља Свечље, па све до оних најситнијих преторијанаца у униформама специјалне полиције, који ваљда почињу да верују да су много јаки и да једном "дачијом" могу да освоје Београд, или макар Ниш и Врање.

* Каква је идеја Србије у намери да иницира седницу Савета безбедности Уједињених нација? Шта би могло да се у том телу постигне и које конкретно теме ћемо кандидовати?

- Као што знате, Србија с председником Александром Вучићем на челу нашу борбу за одбрану српских државних и националних интереса темељи на међународном праву, и то дуги низ година чинимо веома доследно и пажљиво, свесни да је то наше најчвршће упориште. Нема разлога да подсећам на чињеницу да је пројекат самопроглашеног "Косова" настајао сталним дерогирањем међународног права и да су спонзори тог пројекта у прошлости често наступали с позиција силе, сматрајући да су у сваком смислу супериорнији од других. Иако су се дефакто понашали као да их темељни принципи међународних односа не обавезују, то обично нису могли да раде баш сасвим отворено и често су се трудили да макар формално одржавају привид деловања у складу с међународноправним регулама. Србија је уверена да су и право и правда на њеној страни, и дужна је да посегне за свим политичким, дипломатским и правним механизмима који јој стоје на располагању како би заштитила своје интересе, штитећи притом и интересе свих оних који и даље непоколебљиво бране принцип једнакости суверених држава на којем почива систем Уједињених нација. Савет безбедности је место пред којим се мора покренути питање Куртијевог насилничког похода на српски народ на Косову и Метохији, јер, ако се то не догоди, то би било ништа друго до јавно признање да међународно право не постоји и да оно никога не обавезује.

* Како сте разумели изјаву Мирослава Лајчака да су и за Србију спремне казнене мере уколико не поступа у складу са Европском унијом?

- Представници Европске уније традиционално говоре о одговорности две стране, чак и онда када је сасвим јасно да се српска страна грчевито и свим снагама бори за мир, док друга страна хоће нови пожар на Балкану. Господин Лајчак је озбиљан човек и искусан дипломата, али и он је у јавној комуникацији понекад спреман да се лати административних крилатица Европске уније. Моје питање је: За шта да нас казне? Све своје обавезе Београд је испунио, укључујући и део последњег плана за деескалацију, тако да не могу да нам ништа ставе на терет, осим упорног залагања за "принципе" за које се декларативно залаже и Европска унија.

* Упркос томе, поруке споља увек помињу и Београд.

- Београд и Срби на Косову и Метохији нису изазвали ову кризу, до ње је довео Аљбин Курти својим насилним, кабадахијским и противправним узурпацијама српских општина на северу Косова и Метохије од стране лажних окупационих градоначелника, својим дугим цевима и параполицијским снагама које сеју терор над недужним српским народом. А када већ неко помиње казнене мере, очекујем да онај који је пуцао у леђа Драгиши Гаљку, који је због тога још у болници, одговара именом и презименом, као и онај који је пуцао у српску децу за Бадњи дан, онај који је изрешетао Миљана Делевића или Милана Јовановића, до кукавица које су претукле српску децу Дару и Кристијана и мучки пребиле Лунета, Душана, Ненада, као и остале Србе који су на правди бога ухапшени. Ових упуцаних и малтретираних Срба сем Београда нико други неће да се сети, па ни Еулекс, чији је посао не да врши некакав мониторинг, него да стане у заштиту невиних људи и погледа доказе и сузе мајке Немање Влашковића, сестре Далибора Спасића, које их преклињу да им се врате њихови најмилији који су невино ухапшени.

* Како функционише српска заједница на северу Косова и Метохије у ситуацији када четири општине од априла не функционишу? Шта су највећи проблеми на терену, у свакодневном животу људи?

- Ово није први пут да Приштина тренира силу на северу Косова и Метохије, нити је први пут да нашем народу покушавају да ускрате основне животне потрепштине, као што су храна и лекови. Разлика је у томе што је овога пута то само део отворене и свеобухватне ратне политике Аљбина Куртија, која укључује и физичку окупацију тог простора, директну хајку против свих политичких лидера нашег народа на терену, произвољну примену силе, укључујући употребу аутоматског оружја против голоруких људи. Не знам како неко уопште може да помисли да ће Србија само немо да посматра како нам, не дај боже, људи умиру зато што не могу да им се допреме лекови или да нам деца гладују, јер не може да им се довезе хлеб из Рашке. Председник Вучић је недвосмислено поручио да су времена када је Србија немо посматрала шта се дешавало на Косову и Метохији током погрома српског народа 2004. године, али и током сецесије 2008. године прошла и то сви треба да знају. Срби на северу Косова и Метохије данас су жртве терора Аљбина Куртија, од физичког до институционалног насиља, жене и деца ноћу не смеју сами на улицу, јер их иза сваког ћошка чекају Куртијеве дуге цеви. Највиђенији Срби се хапсе или стављају на тајне и јавне спискове за хапшења, како би се сломио отпор нашег часног народа чија је једина кривица што љуби слободу изнад ланаца и своју земљу више од свега. Али свакој окупацији дође крај, тако ни Аљбин Курти неће моћи довека да малтретира Србе на северу Косова и Метохије, у то будите уверени.

О санкцијама Приштини: Ниво вербалних претњи

* Курти засад не показује да ће да послуша савете косовских савезника. Очекујете ли још оштрије мере Европске уније против Приштине и какве?

- Дани пред нама ће показати колико су јавно изречени савети, како ви кажете, "косовских савезника" јачи, искренији и убедљивији од неких сасвим другачијих савета који му се очигледно дају, али не јавно. Мере против Приштине су до сада биле више на нивоу вербалних претњи, и пробајте само да замислите с каквом врстом одговора дела међународне заједнице би се суочио Београд да се којим случајем понаша тако неодговорно и необуздано или да читаву деценију крши споразуме из Брисела, као што то чини Приштина одбијањем да 10 година формира Заједницу српских општина, која гарантује колективна права српском народу у покрајини. Седница Савета безбедности Уједињених нација би, између осталог, била и прилика да се ствари истерају на чистац и да читав свет директно погледа у очи страдању српског народа у покрајини.

Извор: Курир