Полагањем венаца на Спомен-гробљу на Јавору, у месту Калипоље, а у коме почива 7.000 српских војника погинулих у Јаворском рату, обележена је 174. годишњица од Калипољске битке, једне од најзначајнијих битака Српско-турских ратова од 1876. до 1878. године.

Полагању венаца присуствовао је и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

"Народни певач забележио је речима "О Јаворе моја љута рано" горко сећање на Калипољску битку и Јаворски рат, далеке 1876. године. Пре неколико дана имао сам част да предводим делегацију наше Владе и министарства на чијем сам челу у Невесињу. Пре три дана смо у Невесињу обележили 148. годишњицу избијања херцеговачког устанка, Невесињске пушке. То се догодило 9. јула 1875. године и та пушка и њен пуцањ који је означио пуцање од муки, патњи и тлачења српског народа у Херцеговини и Босанској крајини била је најава Српско-турских ратова који су се одиграли од 1876. до 1878. године", рекао је министар Селаковић.

Министар Селаковић указао је да је планина Јавор вековима представљала капију спаса за Србе из Црне Горе, Херцеговине и овог дела Старог Влаха, који су бежећи од турскога зулума хрлили ка слободи, а слобода је и тада, као и данас, носила име Србија.

"Бежали су у Кнежевину Србију и природни, географски пут водио је преко планине Јавор, водио је ка Ивањици”, рекао је министар Селаковић и додао да је о Јаворском рату причано много, али да ће он подвући црту и сумирати зашто Србија није у том рату остварила оно о чему се генерацијама уназад сањало.

"Кнежевина Србија је у тај рат ушла много више вођена националним набојем, него рационалним политичким промишљањем. На то нас је натерала мука нашег народа са друге стране Дрине који више зулум није могао да трпи. Те 1874. и 1875. година су биле једне од најнероднијих и најсушнијих година које је упамтио 19. век. Турски зулум и тлачење повишеним порезима народ више није могао да трпи. Ушли смо у тај рат као Кнежевина Србија и Књажевина Црна Гора непотпуно спремни", рекао је министар Селаковић.

Министар Селаковић подсетио је да Србија тада није имала стајаћу војску, већ народну милицију, да готово да није имала школоване официре, имала је највише руских добровољаца, али се овде, на Калипољу, на челу Српске војске нашао један Чех, велики пријатељ и велики син и чешког и српског народа, генерал Франтишек Фрањо Зах. 

"Колико нису размишљали тактички и стратегијски промишљено говори и то, да су само мало погледали у историју и видели како је то Карађорђе 1809. године ушао у Сјеницу и да су применили ту његову тактику, не бисмо доживели пораз на Калипољу и не би овде стотине српске младежи, највише из ужичке, шабачке и рудничке бригаде оставило своје младе и неостварене животе. Ушли смо у борбу неспремни, Србија се није надала у годинама пре тога рату и сукобима. Када је завршен тај Јаворски рат примирјем које је зауставило пропадање, Кнежевина Србија је, када је у рат ушла Русија и објавила рат Турској, тај међупериод између два рата српска искористила да брзо консолидује  своју војску да промени начин командовања и успеси су били загарантовани. Ослобођени су нишки, пиротски, врањски и топлички округ, а Србија је 13. јула 1878. године, дакле на сутрашњи дан биће 145 година како је Србија поново стекла међународно признату независност. То је највећи успех нашег народа у српско-турским ратовима који су се одвили пре нешто мање од 150 година", рекао је министар Селаковић.

Министар Селаковић истакао је да је разлог данашњег окупљања да се сачува сећање на претке, на војнике такозване ибарске војске, односно њене три бригаде ужичке, радничке и шабачке и не падне у заборав. 

"Од ове године у календару датума који наша земља обележава као датуме од значаја за њене ослободилачке и отаџбинске ратове наћи ће се и Јаворски рат. То значи да ће у државном протоколу сваке године овде на овом месту уз војне и државне почасти бити одавана пошта нашим херојима", рекао је министар Селаковић.

Министар Селаковиж истакао је да се одавањем поште херојима млађе генерације уче колика је цена слободе за коју су пали јунаци.

Извор: Танјуг