Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић често, као члан Владе Србије, учествује у раду Народне скупштине. Недавна немила дешавања, када је део опозиције буквално физички напао председника Александра Вучића под куполама овог здања, оцењује као бруку за Србију и велику неодговорност људи који су то радили.

"У тренутку када се председник обраћао посланицима и говорио о разговорима које води у вези Косова и Метохије, поједини посланици опозиције покушали су физички да га нападну. То значи да тим насилницима Косово и Метохија не значи ништа и да би они да то питање искористе за стицање јефтиних политичких поена. Тим лажним патриотама важније је да сруше Вучића на питању Косова и Метохије, него да наша јужна покрајина остане у Србији. Да је неко питао Куртија шта би волео да се догоди у Скупштини Србије током расправе о Косову и Метохији, он би нацртао оно што су урадили поједини посланици опозиције. Зато су и били звезде албанских медија у Приштини", поручује министар Весић.

* Председнику Вучићу и његовој породици се већ годинама прети да ће завршити на разне начине. Како зауставити ово стравично насиље у политичком животу Србије?

- Насиље у политички живот у Србији унели су представници дела опозиције, а највећа жртва је породица председника Вучића. Међутим, они колико год да су неразумни - имају јасан план. Кроз кампању коју воде желе да дехуманизују председника Вучића и његову породицу, како би постали легитимна мета за насилнике попут оних у Скупштини. То раде систематски већ годинама, од кампање преко друштвених мрежа, писања опскурних таблоида попут "Таблоида", али и "Данаса", ширећи најгнусније лажи о председнику и његовој породици. Ово насиље можемо и морамо да прекинемо једино на неким будућим изборима, на којима верујем да народ неће гласати за праве насилнике и лажне патриоте.

* Kада ћете опет бити у скупштини и какве законе припрема Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у 2023. години?

- Волим скупштинске расправе и увек ми је част да браним политику председника Вучића и наше странке пред народним посланицима. Припремљене су измене три железничка закона - о железници, о безбедности у железничком саобраћају, као и о интероперабилности железничког система, у оквиру процеса усклађивања домаћег законодавства са прописима Европске уније, у приступним преговорима о чланству у Унији. Завршена је јавна расправа о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, који ће обезбедити већу транспарентност и убрзавање процедура у издавању грађевинских дозвола. Предвидели смо снажне антикорупцијске процедуре, обезбедили већи степен заштите природних и заштићених културних подручја и увели обавезне сертификате "зелене градње" за јавне објекте, као и оне чија је површина већа од 10.000 метара квадратних. Биће прописано и да инвеститори морају да имају полису осигурања од штете трећим лицима, чија вредност ће зависити од локације, како би грађани могли да наплате евентуалну штету до које би дошло због несавесне градње. Идеја је и да се уведе законска обавеза да свако треће паркинг место у новим зградама има електро пуњаче. Инвеститори ће имати и обавезу да приликом добијања употребне дозволе, приложе доказ о кретању грађевинског отпада, да је он предат оператеру, како се не би формирале дивље депоније. Такође, биће у обавези да пре пријаве радова, поднесу елаборат о стању путева око градилишта и финансијску гаранцију, како би локална самоуправа могла да наплати евентуалну штету на локалним улицама.

* Kолико је у последњих десет година обновљено километара пруга и путева, и урађено нових?

- Од 2012. године изграђен је 381 километар ауто-путева и брзих саобраћајница, а тренутно је у изградњи 502,7 километара, док се планира изградња више од 944,5 километара. Брзу саобраћајницу Сурчин-Нови Београд отварамо 31. марта, као и први део Моравског коридора од Појата до Макрешана, дужине око 20 километара. Део Моравског коридора од Макрешана до Kошева биће готов до краја септембра и Kрушевац ће бити прикључен на ауто-пут. Обилазница око Београда до Бубањ потока биће завршена до 1. јуна, а у току пројектовања и наставка обилазнице до Панчева, са великим друмско-железничким мостом код Винче. У септембру нас очекује отварање деонице брзе саобраћајнице Рума-Шабац, прве на траси Рума-Шабац-Лозница, а до краја године и деоница Сремска Рача-Kузмин, као део ауто-пута Београд-Сарајево. Тренутно се увелико изводе радови на Фрушкогорском коридору, где градимо најдужи тунел у Србији, Иришки тунел, дужине 3,1 километар. Биће завршена деоница Прељина-Пожега, а од Пожеге наредних година градимо још два ауто-пута, један ка Kотроману, Вишеграду и Републици Српској, и други ка Дугој пољани, Бољару, односно Црној Гори. До половине године уговарамо изградњу брзе саобраћајнице Бачки брег-Наково, која ће спојити Сомбор, Кулу, Врбас, Србобран, Нови Бечеј, Бечеј и Кикинду, а наредне године потписујемо уговор за изградњу ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад. Упркос кризи у свету, изградња ауто-путева неће стати.

* Kолико је развој путне инфраструктуре важан за свеукупни развој друштва?

- Председник Александар Вучић је први председник у модерној српској историји који разуме значај саобраћајног повезивања свих делова земље. Сви инфраструктурни пројекти део су његове визије и политике да Србија буде добро саобраћајно увезана и равномерно развијена. Једноставно, тамо где има пута - има и инвестиција. Градњом брзих саобраћајница, чувамо живот у Србији. Инвеститори желе пут, како би могли лакше и брже да пласирају своје производе, а то онда значи и више радних места, веће плате и бољи животни стандард свих људи, који ће у том случају остати да живе у својим местима, пристојно, од свог рада. То даље доприноси и развоју туризма, а прилив од туризма такође је значајна ставка у нашем буџету. За капиталне инфраструктурне пројекте у овој години, Србија издваја 3,6 милијарди евра, што је више него све остале земље на Западном Балкану. Желимо да Србија буде повезана и развијена, јер само економски снажна и стабилна Србија може да се носи са свим изазовима који се пред њом налазе.

* Докле се стигло са изградњом Моравског коридора, а докле са "ауто-путем мира" према Приштини?

- Ове године завршавамо део до Кошева, а потом и деоницу од Адрана до Прељине, што је већ прикључење Kраљева на ауто-пут, док ће последњи део Моравског коридора, између Kошева и Врбе код Kраљева, који подразумева прикључење Трстеника и Врњачке бање, бити завршен до половине 2025. године. То је први ауто-пут у Србији који се простире правцем исток-запад и биће први дигитални ауто-пут. Спојиће пола милиона људи који живе на том потезу и од Појата до Прељине стизаће се за 45-50 минута. "Ауто-пут мира", од Ниша до Мердара, дуг 77 километара, значи живот за грађане у том делу Србије, јер ће се од Ниша до Мердара путовати свега 45 минута. Kао што је рекао и председник Вучић, овај ауто-пут биће спас за развој Топлице, дела Нишавског округа, српски народ из Грачанице, у Kосовском поморављу, Сиринићкој жупи.

* Најавили сте и скори почетак изградње брзе саобраћајнице Сомбор-Kикинда. Kолико ће то значити за север земље?

- Изградња брзе саобраћајнице која ће спојити Бачки Брег, на граници са Мађарском, и Наково, на граници са Румунијом, требало би убрзо да почне, и биће покретач развоја севера Војводине. Та саобраћајница биће дуга 175 километара и спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Kулу, Врбас, Нови Бечеј и Kикинду. Посебан значај овог ауто-пута огледа се у чињеници да он није важан само за Србију, већ и за Европску унију, јер представља најбржу везу Румуније према Мађарској, ка Аустрији и даље ка ЕУ. То значи да ће пут бити итекако фреквентан и да ће значити и Србима, и Мађарима, и Румунима. Општине које ће повезати биле су дуго запостављене, а сада ће добити прилику за развој, кроз инвестиције које ће привући. Цела Србија мора да буде повезана и развијена, за бољи и комфорнији живот људи. Ове године почињемо изградњу дела од Бачког Брега до Сомбора и код Врбаса.

* Гради се пруга према Суботици. Које нове пруге можемо да очекујемо?

- Председник Вучић је недавно најавио да ће брза пруга од Новог Сада до Суботице бити завршена до краја 2024. године, шест месеци пре рока. То значи да ће током 2025. године између Београда и Будимпеште саобраћати брзи воз, а путовање ће трајати испод три сата. Наредних недеља потписујемо уговор са ЕУ о изградњи брзе пруге Београд-Ниш, па ће се до краја деценије путовати брзом пругом од Ниша до главног града Мађарске. Почећемо, после пет година, да реконструишемо пругу Ниш-Димитровград. Градимо пругу Ниш-Брестовац и железничку обилазницу око Ниша, о чему се у овом граду прича деценијама. Са ЕУ радићемо и пругу Сталаћ-Краљево-Рудница, као и четири регионалне пруге и то Сомбор-Врбас, Панчево-Зрењанин-Банатско Милошево-Чока-Кањижа-Суботица, Рума-Шабац-Лозница и Мала Крсна-Пожаревац-Мајданпек-Зајечар. Радиће се и пруга од Ваљева до Врбнице, што представља део пруге Београд-Бар, а са бугарском страном и пруга од Видина до Неготина и Зајечара.

Извор: СНС Информатор