Град Београд сутра објављује позив за јавни увод у План генералне регулације (ПГР) шинских система на територији Београда, најавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић и додао да ће то бити "први пут у модерној историји да Београд планира кроз обавезујући скупштински акт како ће развијати шинске системе градског превоза од метроа, преко градске железнице, до трамваја”. 

"Од 2013. године, откада учествујем у тиму који води Београд, трудио сам се да шински систем добије предност у подсистемима јавног превоза. То су мислили и стручњаци који су први пут добили политичку подршку да раде онако како је најбоље за град. Једино нам шински систем гарантује брз, тачан јавни превоз пошто је независтан од других видова саобраћаја. Усвајање овог ПГР-a круна је вишегодишњег рада и потврда да се Београд званично определио да шински систем постане основни подсистем јавног превоза. То ће се догодити веома брзо до 2030. године", рекао је Весић.

"Према овом плану, метро постаје окосница јавног градског транспорта путника у градском подручју, градска железница у приградском, а трамвај добија улогу напојног система железнице и метроа", објаснио је Весић. Прецизирао је да су нацртом ПГР-a предвиђене три метро линије:

– Метро линија 1 на потезу Макиш–Миријево, у дужини од око 21,1 км са укупно двадесет и једном станицом.

– Метро линија 2 на потезу Депо Бежанија–Миријево у дужини од око 19,2 км са укупно двадесет и две станице и делом трасе од око 0,8 км ка железничкој метро станици "Земун”.

– Метро линија 3 на потезу Бањица–Блок 61–Бежанија, у дужини од око 22,7 км са укупно двадесет и три станице. 

"Планом су дата правила грађења за све елементе метро система: трасе, станице депое, а посебно су сагледане станице на којима се укрштају железнички и метро систем као капацитетни шински системи јавног транспорта путника", истакао је Весић. 

Весић је рекао да је дат посебан значај развоју градске железнице, популарног БГ воза, кроз модернизацију и проширење постојећих капацитета и даљем планском ширењу линија БГ воза. 

"Планом генералне регулације шинских система предвиђено је увођење нових линија БГ воза у оквиру границе ГУП-а Београда на пругама у дужини од 37,2 км, где ће бити уведено више нових станица и стајалишта. Значајно је поменути и даљи развој делова чвора везаних за теретни саобраћај, у првом реду комплетирање обилазне теретне пруге на делу од станице "Бели поток" преко Лештана и Винче, мостом преко Дунава на правцу ка Панчеву. Тиме би се у потпуности отворила могућност за кретање теретних композиција без уласка у централно градско подручје и знатно одвојило кретање теретних од путничких возова. Планирано је да се ова деоница железничке пруге користи и за потребе система БГ воза. Предвиђено је и да се новим линијама БГ воза са ужим језгром града повежу Сурчин, национални стадион, аеродром "Никола Тесла" и Обреновац, а да се проширењем постојећих капацитета омогући да становници Младеновца, Сопота, Лазаревца и Барајева имају градске возове "у шпицу" на 15 минута, односно "ван шпица" на 45 минута до сат времена", истакао је Весић.

"Посебно сам срећан и задовољан јер су стручњаци подржали моју идеју о ширењу трамвајске мреже", додао је Весић.

"Овим планом предвиђено је ширење трамвајске мреже на шумадијском, сремском и банатском делу града, у укупној дужини од  42,26 км нових деоница. Трамвајска пруга градиће се од окретнице на Бановом брду према Петловом брду, од Блока 42 па Булеваром Милутина Миланковића ка Бежанији и Бежанијској коси и од окретнице код Омладинског стадиона преко Дунава на банатску страну Београда. Како би после ових промена трамвај добио много већу улогу у јавном превозу града, у наредном периоду објавићу план замене 130 старих трамваја новима у наредних десет година", објаснио је Весић. 

Додао је да је "планирана реализација нових трамвајских депоа на сва три дела града, трамвајских терминуса и окретница и дата урбанистичка правила грађења за све делове трамвајског система".

"Ово је историјски документ за Београд какав наш град никада није имао. Иза овог документа стоји вишегодишњи рад, стотина стручњака Урбанистичког завода града Београда, као и оних који су радили План генералне регулације шинских система са елементима детаљне разраде. Рађен је Мастер план развоја саобраћајне инфраструктуре–СМАРТ ПЛАН, као и концептуална решења развоја метро система у сарадњи са ЈКП "Београдски метро и воз" и компанијом "Egis" д.о.о. Београд сада зна како ће се развијати наш јавни превоз у овом веку", закључио је Весић.

Извор: Танјуг