Колико се Србија променила у последњих десет година, од када је води председник Вучић, показују подаци о улагањима у инфраструктуру некада и сада. Наша земља данас и Србија 2012. године разликују се као небо и земља, рекао је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

У буџету за 2011. годину тадашња влада за капиталне инвестиције планирала је непуне 32 милијарде динара или 305 милиона евра, а те године потрошено је само 275 милиона евра.

У периоду од 2008. до 2012. године уложено је у инфраструктуру 1,2 милијарде евра, односно мање од 300 милиона евра годишње.

Насупрот томе, само у 2022. години, Србија за капитална улагања издваја 3,6 милијарде евра, односно чак три пута више у односу на оно колико су за четири године издвојиле владе Бориса Тадића. Недавно усвојен ребаланс буџета, као и предлог буџета за ову годину, показују да надолазећа криза, због које су многе развијене земље ушле у рецесију, не утиче на стратешко опредељење Владе Србије да настави да улаже у капиталне пројекте.

То је један од разлога због кога ће Србија и ове и наредне године имати, за постојеће околности, стабилне стопе раста између 2,5 и три одсто, које би свакако биле и веће да није дошло до успоравања темпа раста у економијама наших главних спољнотрговинских партнера. Управо да бисмо смањили те негативне ефекте, држава наставља да улаже у велике инфраструктурне пројекте. Тако Влада делује антициклично, инвестира када се привредна активност приватног сектора због кризе успорава и на тај начин доприноси очувању радних места и стабилних стопа привредног раста у нестабилним временима.

Откако је значајно увећала ниво јавних инвестиција Србија бележи веће стопе привредног раста од светског просека. Србија је 2018. у односу на 2017. године из буџета за капиталне инвестиције издвојила 68 одсто више новца, односно 141 милијарду динара. И док је 2017. раст БДП Србије био мањи од светског просека, 2,1 према 3,8 одсто, већ следеће године се ситуација преокренула. Наш БДП је порастао за 4,5 а светски за 3,6 одсто. У 2019. капиталне инвестиције повећане су на 184 милијарде динара, наш БДП је порастао за 4,3 а светски за 2,8 одсто. Даљи раст јавних инвестиција није зауставила ни пандемија ковида 19, која је зауставила цео свет. Те године у инфраструктурне пројекте уложено је 196 милијарди динара, што је свакако допринело да пад нашег БДП од 0,9 одсто буде много блажи, јер је светски те године смањен за три процента. Коначно, прошле године капитални расходи повећани су на 373 милијарде динара, а наша стопа привредног раста од 7,4 одсто је опет била изнад светског просека од шест процената и једна од највиших у Европи. У овој и наредној години за те намене резервисали смо око 420 милијарди динара и на томе градимо очекивања да ћемо не само избећи рецесију, која прети многим земљама, него и обезбедити стабилне стопе раста док се економска и политичка ситуација у свету не стабилизује.

У Србији су до 2014. укупне инвестиције у БДП учествовале са само 17-18 одсто и по томе је уз БиХ била на зачељу европских земаља. Сада само држава инвестира 7,4 одсто БДП. Отприлике толики је и удео директних страних инвестиција, јер Србија годинама уназад привлачи више директних страних инвестиција од свих осталих земаља Западног Балкана заједно. До септембра ове године стране инвестиције су већ премашиле три милијарде евра, а очекује се да ће до краја године достићи рекордних 3,9 милијарди. Поређења ради, 2012. године странци су у Србију уложили само 750 милиона евра, а у последњих пет година више од 17 милијарди евра.

Без модерне инфраструктуре Србија не би била тако атрактивна за инвеститоре. Уосталом, уз сваки нови ауто-пут ничу и нове фабрике, а захваљујући томе незапосленост у Србији је на крају другог квартала ове године смањена на рекордно ниских 8,9 одсто, док је пре 10 година била 25,9 одсто. У међувремену не само да је број запослених повећан за 407.000 него су и просечне плате скоро удвостручене, са 330 на 650 евра, а већ наредне године биће између 720 и 730 евра, док ће пензије бити између 310 и 320 евра.

Упркос томе што се већ три године заредом економска ситуација у свету све више компликује, прво због пандемије ковида 19, потом због енормног поскупљења енергената и поремећаја у ланцима снабдевања, а од фебруара и због рата у Украјини, Влада Србије и не помишља да одустане ни од једне инвестиције и зато је у буџету за 2023. обезбедила значајна средства за градњу ауто-путева, брзих саобраћајница, путева, мостова, обилазница, брзе пруге до границе са Мађарском, комуналне, канализационе и инфраструктуре за одлагање комуналног чврстог отпада, широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима, гасног интерконектора Србија - Бугарска, модернизацију постојећих и градњу нових објеката јавне намене (здравство, просвета и наука), за национални фудбалски стадион и бројне друге инфраструктурне пројекте.

На крају, пошто опозиција често користи задуживање Србије као аргумент против развојне политике власти, хајде да упоредимо Србију некада и сада у том сегменту. У периоду од 2008. до 2012. године, дакле за само четири године, јавни дуг Србије порастао је са 26,8 на чак 52,9 одсто БДП. За протеклих десет година удео јавног дуга у БДП повећан је са 52,9 на 53,7 одсто.

Разлике су јасне, Србија под Борисом Тадићем је Србија прошлости која је таворила и економски заостајала за својим суседима. Србија на челу са председником Александром Вучићем је земља будућности, која напредује, развија се и у којој наши људи могу достојно да живе од свог рада.

Извор: Новости