Председник Србије Александар Вучић рекао је у интервјуу за "Euronews Srbija" да иако многима данас веома привлачно звучи идеја замрзнутог конфликта, одмрзавање тог конфликта - води у катастрофу.

"То нас води у немире, сукобе, нешто што никоме од нас није потребно, а понајмање Србији која у овом тренутку најбрже иде напред економски", рекао је Вучић.

Вучић је додао да је Србија спремна за компромис са Приштном: "Србија је спремна свакако да разговара о компромису, а народ је тај који ће на крају да одлучи."

 

Потребан нам је рационалан и прагматичан приступ у решавању питања Косова

* Косово је једно од питања које дели грађане Србије. Истраживања Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе показује да 55 одсто испитаних сматра да Косово није изгубљено, 36 да јесте. Ви сте јуче у Крушевцу рекли да не треба да живимо у митовима, ма колико они били лепи и ма колико их волели. Шта је то косовски мит?

- Сад, можете да говорите и о косовском миту и о косовском епу. Косовски мит је ако не видите стварност, ако не видите да се она свакодневно мења и ако не видите да ми нисмо у тако иделаној позицији као што бисмо желели то себи, неретко, да представимо. Али, живети без косовског епа и не рачунати на вредност свега онога што су наши преци урадили и одустајати од свега је такође део оног другог дела косовског мита. Нама је потребан рационалан, прагматичан приступ у решавању тог проблема, отворена врата за разговор, за проналажење решења са Приштином, стварање више поверења једних између других... За то је потребно понекад и време и потребна је већа одлучност и онога што неретко еуфемистички називамо међународном заједницом, да подржи и Београд и Приштину на различите начине да би могли да дођу до компромисног решења.

* Када говоримо о миту, је ли мит да Србија полаже право на Косово, јел мит да нико други не полаже право на Косово. Шта је мит?

- Мит је да је све лако и једноставно и да треба само свету да кажемо склоните се одавде и не морамо да разговарамо ни о чему, то је само наше. То просто није лако спојити са свим ониме што је релано, али је исто ако и мит са друге стране да Србија не полаже никакво право и да српски народ не полаже никакво право на Косово. Тако да, негде у средини би требало пронаћи рационално и компромисно решење.

* Како сте разумели партијарха јуче на Газиместану? Поручио је да је косовски завет темељ слободе и стварања српског народа и да ће, уколико српски народ изгуби свој корен, свој духовни идентитет, изгубити све и постати безоблична маса од које се не може правити готово ништа.

- То је више пута поновљена порука патријарха, како и Порфирија, тако и претходног патријарха Иринеја. Али он је ту говорио пре свега, ако сте приметили, о духовним вредностима и косовском завету који се тиче не нашег поимања историје, већ нашег стања духа и онога што би требало да радимо у будућности. Не улазећи у то шта је желео патријарх Порфирије, а свакако знам да се залаже за очување интегритета Србије, односно Косова као дела Србије, ја мислим да је питање свих наших завета и каква ће нам бити будућност и хоћемо ли моћи да обезбедимо нашој деци на Косову и Метохији безбедност, сигурност и хоћемо ли моћи свим људима овде да обезбедимо веће плате, већа примања, пензије, бољи амбијент за њихов посао... Ја мислим да су то страховито важна питања, а ми морамо да рачунамо да без компромисног решавања косовско-метохијског чвора, баш као што сам рекао и Народној Скупштини Републике Србије, неко једног дана тај конфликт може да одмрзне, а одмрзавање тог конфликта, иако многима данас веома привлачно звучи идеја замрзнутог конфликта, одмрзавање нас води у катастрофу. У немире, сукобе, нешто што никоме од нас није потребно, а понајмање Србији која у овом тренутку најбрже иде напред економски.

* Али, Вљора Читаку која је била косовска амбасадорка у Америци каже да време иде на руку Србији, и да на руку Србији иде то што се одлаже постизање било каквог спорзума?

- Ако гледате из њеног угла, да иде на руку Србији у смислу бржег јачања Србије, то би могло да буде тачно, али је улог утолико већи. Зато што, немојте да сметнете с ума да можете да јачате брже кад имате више инвестиција, улагања, већи међународни углед, а ако то губите, било прекидом преговора, било каквим инцидентима, онда тога више нема. И тога људи морају да буду свесни у Србији.

 

Чак и да знам шта је компромисно решење, не бих га рекао

* Ви сте рекли у парламенту да не знате шта је то компромисно решење.

- Чак и да знам не бих га рекао, а до компромисног решења морате да дођете тако што ће и једна и друга страна да попуштају, а не тако што ћете ви да изађете са нечим што је прихватљив циљ и онда да терате другу страну да то прихвати. То просто није могуће.

* Је ли Србија спремна на попуштање?

- Србија је спремна за компромис, Србија је спремна свакако да разговара о компромису, а народ је тај који ће на крају да одлучи.

* Када представници Приштине траже да буде смењен Вељко Одаловић.

- То не бих да коментаришем уопште.

* Да ли би Србија била спремна да се одрекне Вељка Одаловића зарад решавања тог проблема?

- Да то нама траже Сједињене Америчке Државе, ми то као суверена, независна и одговорна држава не смемо да прихватимо, а не да нам тражи Приштина, из много разлога. Дакле, и са тим порукама понижења у којима ће неко да нас учи демократији и да нам држи придике и предавања ко сме да буде на којем месту, онда нико од њих не би смео да буде ни на једном од својих места. Држите се ви свога, пустите нас да радимо своје. Хајде да урадимо све што можемо око несталих особа, хајде да пронађемо решење, да ископамо те лешеве...

* Али, ако је решење за истраживање тих девет локација, којима Приштина не дозвољава приступ од 2013. године, да Вељко Одаловић буде смењен?

- Није, не кажу они то. Питао сам ја њих за то. Прво немају они право да условљавају суверену земљу кога ће да поставља на чело својих комисија. Дакле, они нису суверена земља, ми јесмо. Немају они право да условаљавају било кога, ми причамо о несталим особама, не о кадровским решењима. Ми њима кажемо, ми смо ископали 21 место које сте тражили од нас, на четири смо пронашли сахрањене Албанце. Ми смо тражили десет, ви сте нам отворили једно место и пронашли смо породицу Шутаковић, троје деце и њихове родитеље, као и двоје чланова породице Патровић. Дајте, отворите нам још ових девет места или дозволите да заједно са вама то учинимо. Какве то везе има са кадровским решењима. Ево, хоћемо ми то да урадимо само, доћи ћу на Јуроњуз или Евроњуз телевизију, како хоћете, али само да Марко Суботић тамо не ради. Има ли смисла то? И онда смо решили проблем између мене и вас. Ево сад ми се свиђа ваша телевизија, само да ви ту не радите, а иначе ми се не свиђа. Е то је тако, ту никаквог смисла и никакве логике нема осим ако не желите да нешто стално одлажете, да нешто стално пролонгирате и да дестимулишете другу страну.

* Питање несталих очигледно неће да реши ни влада на чијем је челу Курти, које ни Хотијева влада очигледно решавала.

- Хотијева влада је парафирала споразум који смо ми прихватили заједно са њима у Бриселу. Дакле, нису хтели да испоруче деловања на терену, али су прихватали споразуме.

* Али, битно је деловање на терену, битно је да ли се спроводи.

- Тачно, али Курти неће да прихвати данас ни тај споразум који је Хоти потписао, зато што он каже “за нас је важно једино што се збива после, а запамтио сам то као дан рођења Исуса Христа, када је Курти победио на изборима 14. фебруара са 50,28 одсто, пошто је то 30 пута поновио, тако да сам упознат и са процентом гласова који је добио; ваљда треба сви тиме да будемо фасцинирани.

 

Што се нас тиче, нема столице у УН за Косово

* Курти каже да Србија не само да треба да призна Косово, већ и да да столицу у Уједињеним нацијама.

- Признање Косова од стране Србије значило би столицу у УН.

* Када ви кажете Куртију у лице никада нећу да признам Косово, да ли кажете не незавиности или кажете и не и столици у УН, пошто су постојали предлози попут Две Немачке.

- Много сад ту има различитих варијација и свега другог. Ја сам одговарао човеку који је дошао, видео ме је други пут у животу, први пут је било у Минхену када је тек победио онај први пут на изворима, а онда се изненадио одговору који је добио, пошто је мислио да може да провоцира, да има сва права овог света да оптужује Србију за све што му падне на памет. А, онда приликом овог последњег сусрета, нисмо ушли у просторију, договорили смо се како треба да изгледа дневни ред, билатерално, да представницима ЕУ нема примедбу на људе из Европе, ни за Бореља ни за Лајчака, а онда је он почео “овде се поставља само једно питање, овде ми не треба да разговорамо ни о чему другом, а то је хоћеш ли ти Вучићу да признаш или не.

* И ви сте му рекли не.

- Не, не, ја ћутим и гледам га. Погледам мало на другу страну, а онда он каже: “Па, када?” Ја ћутим и гледам. Онда он каже “Када”. Ништа. Онда кад је десет пута поновио када, онда сам му рекао никада.

* И никада столица у УН?

- Столица у УН не зависи само од нас, то неки други могу да одлуче другачије. Што се нас тиче, такође, никада, а што се тиче неких других, откуд ја знам шта ће да буде...

 

Мини Шенген мења име

* Премијер Албаније Еди Рама је управо у интервјуу за "Euronews Srbija" говорио о томе како је потребно да се превазиђе тренутна ситуација у односима Срба и Албанаца и како Срби и Албанци треба да се угледају на Немце и Французе после Другог светског рата.

- Само не знам ко би били Немци, а ко Французи... Али, у реду, немам ништа против.

* Ви сте разговарали данас управо са премијером Албаније, али и са премијером Северне Македоније у оквиру пројекта "Мини Шенген". Да ли је тај пројекат у том циљу успостављања бољих односа?

- Тај пројекат је веома важан. Знате, негде пред крај свачијег мандата, чини ми се да политичари којима није стало до личног богаћења почињу да анализирају шта је то што су оставили, шта је то што су урадили. Сем путева, пруга, инфраструктурних објеката, болница, музеја, фабрика - свега што остављамо Србији, човек размишља шта је то од идеја које оставља за будућеност које су део једне шире визије. Та иницијатива коју смо ми вероватно погрешно називали Мини Шенген и заједнички ћемо јој дати име 28. и 29. јула у Скопљу, на следећем Самиту. Ново име, о коме смо се већ сагласили, даћемо тој инцијативи. Ми ћемо наставити да радимо са највећим поверењем једни у друге. Зашто мислим да је то готово епохална идеја? Сви који су се залагали за политику "Бакан Балканцима" увек би страдали зато што су велике стране силе желеле поделе међу Балканцима. И тиме, свађајући их једне са другима, користећи природне потенцијале свих наших земаља, користећи све наше људске слабости успевали да за најмање новца и на најефтинији начин извлаче масималну корист за себе, а нас да оставе у беди, немаштини и свему другом. Оне секунде када ми разумемо да, без обзира на то што смо сви на европском путу, и подразумева се да смо ту и да ћемо да наставимо свој европски пут, да разумемо да сами можемо да урадимо много више, да можемо да стварамо тачке поверења и да радимо заједно, онда ствари почну да се мењају. И ако будемо успели до 29. јула, а имаћемо више видео-конфернција. Постоји сад много веће поврење између нас и разговарамо отвореније. Нама би састанци некад трајали и по два, три, четири сата; претпоследњи састанак је трајао четири сата, а да нисмо ни осетили јер смо имали много идеја како да поправимо животни стандард људи. Дакле, ако ми направимо три договора, један је заједнички рад и јединствена подршка у борби против елементарних непогода, поплава, земљотреса, пожара, свега другог, сви наши капацитети биће већи, где год да се он појави, било у Скопљу, Београду, Тирани, Саранди, Бајиној башти, Велесу.

 

Улазак у ЕУ не зависи само од нас

* Јел то оно, ако не можемо да уђемо у Унију, ајде да ми правимо унију овде на Балкану? 

- Не, не, зашто стално морам некоме да се правдам и да објашњавам? Улазак у Европску унију, хајде да будемо поштени, уз све то што ћете да ме питате и око владавине права и што сте ме питали и око Косова, више не зависи само од нас.  

* Али, зависи и у доброј мери и од нас. 

- Шта је зависило од Северне Македоније? Зависило је да промене име у Северна Македонија, зависило је да промени имена путева, ауто-путева, аеродрома, споменика... Све су то урадили. Што им нису отворили ни једно поглавље, што им нису отворили преговоре? Јел за то крива Северна Македонија данас? Па, није.  

* Због жалби Бугарске наводно.

- Немојте то, то су буквално приче за малу децу. Можда ја нисам нарочито паметан, али интелигенција ми не дозовљава да то прихватам, зато што ја знам односе у Европи. Знате их и ви, само немојте да слушам "па, то је Хрватска рекла, то је рекла Румунија". Просто када то чујем онда знам све о чему се ради. Те приче како недају Бугарска, Хрватска и Румунија, то "мачку о реп окачите". 

* А ко не да онда, Немачка, Француска... Ко? 

- Није моје да о томе говорим. Ја знам, није моје да о томе говорим, али свакако да не постоји жеља за проширењем у овом тренутку. Мој је позив не само да се Србији убрза европски пут, већ и Албанији и Северној Македонији. И то је наш договор и ми ћемо сад заједно да радимо. Али, ако не можемо то и ако то не зависи само од нас. Ми смо направили највећи напредак; чули сте многе који кажу Србија је направила напредак у владавини права. Били смо веома конструктвни по питању разговора око Косова са Приштином у Бриселу. Не могу да нам кажу ништа. Ја нисам ни зановетао ни заповедао када да држимо разговоре, рекао сам увек сам спреман да дођем. Јесмо ли нешто урадили, па нисмо. Постоји политичко засићење проширењем у Европску унију. 

* Али, постоје и замерке, барем на рачун Србије. 

- Постојаће увек. Наравно да постоје, постоје на 90 одсто чланица Европске уније. Ја вас питам шта је замерка Северној Македонији па нису добили ни педести део онога што је Србија добила. Само хоћу да вам кажем, да разумете, ја не причам о не знам чему, ја причам да код њих постоји засићење. Ми то разумемо, имате право на то.  

* А зашто онда ми не радимо више да би се приближили том стандарду Европске уније? 

- Па, радимо и приближавамо се много већом брзином. Ми ћемо за мање од годину дана да претекнемо чланицу Европске уније по висини просечне плате. Радимо, ми их економски пристижемо. Много је мање разлика него што је била пре три, пет или седам година. Много брже растемо ми него други. 

* Али, економија зависи од тог кључног фактора, а то је владавина права. 

- Економија пре свега зависи од инвестиционог амбијента, а један део инвестиционог амбијента је и владавина права. И кад већ говорите о томе, ако је судити по економији, по страним диркетним инвестицијама, Србија их има 61 одсто на Западном Балкану. Онда би неко рекао да имамо најбоље стање са владавином права. Дакле, кад питате немачке компаније, погледали сте последње истраживање од пре неки дан, 90 одсто каже да би поново дошло у Србију, да настављају и поново ће да улажу у Србију. 

 

 

 

Извор: "Euronews Srbija"